Игор Блажевић увесељавање људи сматра својом животном мисијом, а знање из економије помагало му је да себи намакне мало већи хонорар од свирки

Увелико трошити пету деценију живота, а око себе емитовати неисцрпну, готово дечју животну радост, привилегија је малог броја људи, нарочито на нашим просторима где су мрзовоља, натмуреност и лакоћа нервног окидача постали национална одлика услед „већ сви знамо чега”. Када сретнете човека насмејаног лица и пуног ведрих коментара и на најшкакљивије појаве савременог нам друштва „емитованих” са два метра надземне висине, дан постаје лепши, иако сте управо страшно покисли, претходно чекајући градски превоз до бескраја. Прљави инспектор Блажа (у личним документима Игор Блажевић) на заказани интервју није стигао у одори Супермена, али јасно, као са висине летећег хероја, сагледава свакодневицу, овде и сада, својим ликом и делима чинећи је, барем повремено и некоме, подношљивијом.

Економиста по образовању

Себе назива човеком из 27. марта, становником Ташмајдана, краја којем је целог досадашњег живота (подразумева се и будућег) остао веран. Имао је среће, каже, да као дете у том окружењу сусреће многа позната лица која су гравитирала Атељеу 212 или Радио Београду. Зоран Радмиловић, Слободан Алигрудић, Лола Новаковић подсећали су га да би било много лепо када би се и за њим, једног дана, окретали неки клинци.

Деца су му најдража бића, уз псе који поседују све одлике филозофа: често су замишљени, гледају у даљину, као да се спремају да једнога дана напишу књигу о људима. У њој ће, Блажа се нада, он бити главни лик, макар у књижевном првенцу свог кућног љубимца Аристотела, Арија, бишонске мудрице овековечене на дисплеју Блажиног мобилног телефона.

– Сјајан је лик – истиче Блажа – никада ми не тражи паре на зајам.

Опширније у штампаном издању