Административне процедуре су скраћене или убрзане, електронско пословање и дигитализација олакшали су функционисање предузећа у Србији и ту има помака набоље. Ипак, остало је још доста посла око поједностављивања и укидања бирократских правила и њихове боље примене у пракси. У свему томе кључна је улога јавних службеника који морају да изађу из канцеларије, како би боље чули глас привреде.
Миленца Срећковић
На овај начин су привредници у разговору за Економетар изнели свој став о административним и бирократским проблемима са којима се суочавају. Миленца Срећковић, сувласница и директорка фирме СЕТ из Шапца, која се бави пројектовањем и изградњом грађевинских објеката, наводи да компликованих и дуготрајних процедура са којима се сусреће у раду још увек има, али и да то зависи од општине до општине.
– Све иде електронски, и то је велика промена. Али, у зависности од планова појединачних општина и људи који тамо раде, можете наићи на проблеме. Врло често се дешава да државни службеници нису довољно обучени, да немају тачна упутства како у којој ситуацији да поступају и да немате коме да се пожалите. Има доста неспоразума, а негде наилазите и на непоштовање законских рокова – наводи Миленца Срећковић.
Обједињена процедура функционише, али се не доставља одговор у законском року. Такође, запослени у локалној управи се често не придржавају закона, каже наша саговорница.
– Тако се дешава да добијемо неке примедбе, па када исправимо грешке и пошаљемо, стигну неке друге примедбе. То је и законом забрањено, али се ипак дешава. Такође, предузећа сама обрачунавају порез на имовину, али су различите таксе, на пример еколошке, које се на локалу паушално доносе, а и различито третирају – истиче Миленца Срећковић.
Највећи проблем са којим се компанија СЕТ сусреће у пословању јесте неблаговремено доношење и лош квалитет планова у појединим општинама.
– Планска документација је кључна, она мора да буде добра, развојна, усаглашена на свим нивоима, потребно је да се брзо доноси и да се поштују правила. Није свуда исто, али се правила различито примењују. Тако, рецимо, највише проблема има у Београду, а добри примери су Пазова и Ужице. У мањим местима јавне службе много боље функционишу – закључује саговорница Економетра.
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- ФАБРИКА ДЕЧИЈЕ ХРАНЕ “BABY FOOD FACTORY”: Храна за децу по светским стандардима
- ВЛАДИМИР МАНИЋ, ДИРЕКТОР ФОНДАЦИЈЕ “РЕГИСТАР НАЦИОНАЛНОГ ИНТЕРНЕТ ДОМЕНА СРБИЈЕ”: Зa 11 гoдинa рeгистрoвaнo oкo 105.000 .RS дoмeнa
- СРБИЈА НА ПУТУ ДО КВАЛИТЕТНИЈЕГ И ЕФИКАСНИЈЕГ ЗДРАВСТВЕНОГ СИСТЕМА: Како унапредити сарадњу јавног и приватног сектора здравства
- ДР ЈАСМИНА КНЕЖЕВИЋ, ОСНИВАЧ И ДИРЕКТОР БЕЛМЕДИКА: Јединствен здравствени систем би боље функционисао
- ДЕЈАН ПЕШИЋ, ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР МЕДИГРУП СИСТЕМА: Неопходно је да приватни и јавни здравствени сектор уско сарађују
- ДРAГAНA ДAВИДOВИЋ, ДИРEКTOРKA ЉУДСКИХ РЕСУРСА HEINEKEN SRBIJA: Бeзбeднoст зaпoслeних приoритeт кoмпaниje
- КОМПАНИЈА TEЛEНOР БРИНЕ О ЗAПOСЛEНИМА И ЊИХOВИМ ПOРOДИЦАМА: Задовољни људи боље раде
- Следећи број Економетра излази 4. јуна 2019.
