Ako su predstavnici međunarodnih finansijskih institucija, koji Srbiju posmatraju spolja, impresionirani učinkom kreatora domaće ekonomske politike, onda ostaje pitanje kako to da i životni standard u ovoj zemlji nije podjednako impresivan i zašto privreda ne ostvaruje visoke stope rasta? Kada će dobre makroekonomske brojke na papiru građani osetiti u realnosti?
Ivan Nikolić
Građani Srbije od devedesetih čekaju bolji život, a sudeći po saopštenjima međunarodnih finansijskih organizacija, on je već stigao u našu zemlju. Jer, vrlo često mogu da se čuju ocene kako ekonomija dobro napreduje, kako je Srbija „impresivno napredovala“ (kako je ocenio Džejms Ruf, šef misije MMF-a) i kako je naša privreda motor regionalnog privrednog rasta. Ako su oni koji nas posmatraju spolja impresionirani učinkom kreatora ekonomske politike, kako to da i životni standard u ovoj zemlji nije podjednako impresivan? I kada će dobre makroekonomske brojke na papiru građani osetiti u realnosti?
Odgovor na to pitanje dao je jedan izveštaj Svetske banke o perspektivama zemalja zapadnog Balkana. Ukoliko Srbija nastavi da raste po stopama od oko tri odsto, prosečan stanovnik naše zemlje će za 50 godina po životnom standardu stići prosečnog Evropljanina. Ukoliko pak, Srbija duplira stope privrednog rasta, Evropu ćemo stići za 20 godina.
Otkuda onda ova „provalija“ u ocenama tekuće ekonomske situacije i dugoročnih perspektiva. Odgovor je jednostavan – krajem 2014. godine srpski budžet bio je u katastrofalnom stanju. Deficit od 6,6 odsto bio je jedan od najvećih u Evropi, a javni dug bio je na uzlaznoj putanji. Drugim rečima, zemlja je bila pred bankrotom. Posle tri godine primene mera fiskalne konsolidacije Srbija ima uravnoteženu državnu blagajnu, a javni dug je na silaznoj putanji. Prilagođavanje koje je veće od šest odsto BDP-a je rezultat koji se ministru finansija Dušanu Vujoviću ne može osporiti i kojim su impresionirani predstavnici međunarodnih finansijskih organizacija. Potpuno je druga stvar što su političari u ovoj zemlji građanima podigli očekivanja najavljujući ga za dve, pa za još dve godine. A istina je da rezultati reformi ne mogu da se osete na tako kratak rok. Tako je Srbija postala zemlja impresivnog budžeta i depresivnog standarda.
Kako sada stvari stoje, ministar finansija očekuje da će privredna aktivnost sledeće godine porasti za 3,5 odsto. Isto toliki rast očekuju i Međunarodni monetarni fond (MMF) i Svetska banka.
Ono što je ovoga puta neuobičajeno jeste da je prognoza Fiskalnog saveta, ali i ekonomista koji se bave prognozama, nešto optimističnija od projekcije Ministarstva finansija na kojoj je skrojen budžet.
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- KAKO NEDOVOLJNO RAZVIJENE EKONOMIJE TREBA DA PRIMENJUJU EU STANDARDE: Fino štimovanje finansijskih tržišta
- IGOR KALINIĆ: Fleksibilnost ciljeva donosi uspeh
- ISTRAŽIVANJE U OKVIRU PROJEKTA: PODRŠKA ZA „STARTAP GENERACIJU“ – PRILIKE ZA SRBIJU: Kakva je percepcija preduzetništva u Srbiji
- TV SLIKE I PRILIKE: Ne živeti u laži, a ne kazati istinu
- ARTUR TUREMKA: Elektronsko plaćanje u javnom prevozu
- MILAN ZALETEL: Vip uložio više od 965 miliona evra
- SOTIRIS KOSTOUROS: Sva naša ulaganja u proizvodnju i ljude su se isplatila
- NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE ŠIRI POSLOVANJE U REGIONU: Nafta i gas iz Panonskog mora
- PORUKE VREMENA PROŠLIH – ISTORIJA I TRADICIJA FILANTROPIJE U SRBIJI U 20. I 21. VEKU (4) Doktor prava i filantrop
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. februara 2018.
