Dok se pandemija virusa COVID-19 ne završi, bilo koju cifru da upisujete, biće pogrešna. Bilo je da je reč o broju zaraženih, umrlih, ozdravljenih, o ekonomskim štetama, broju izgubljenih radnih mesta, proizvedenih i prodatih respiratora, lekova, medicinskih maski.

Na prvi pogled, ovaj „vanvremenski“ virus uspeo je nešto što do sada nije uspeo ni jedan svetski događaj, ni jedan rat, ni jedna planetarna nepogoda. Uspeo je da parališe normalan život i rad na celoj planeti. Životi ljudi su, naravno, na prvom mestu, ali ni oni nisu mogući ako nema baze, odnosno ekonomskog života. A upravo su temelji ekonomije uzdrmani. U vanrednim okolnostima koje traju mesecima i od januara 2020. godine sukcesivno zahvataju celu planetu, nema ni normalnog ekonomskog života.

Borba sa pandemijom, u aprilu ove godine, dok pripremamo ovaj broj Magazina Biznis, još uveliko traje, pa je teško odrediti ekonomske parametre ove krize koja i srpsku ekonomiju dramatično pogađa. Ali, budući da je Vlada Republike Srbije objavila 31. marta osnovne detalje paketa ekonomskih mera koje bi trebalo da pomognu privredi, pitali smo privrednike, ekonomiste i bankare koliko će te mere pomoći i kako oni ocenjuju uticaj pandemije virusa COVID-19 na srpsku ekonomiju. U tim odgovorima, kao što ćete se uveriti iz izjava koje slede, preovladava ocena da će ekonomske posledice biti velike, da se normalizacija poslovanja privrede može očekivati tek krajem ove godine ili početkom sledeće, ali ima i optimizma da državne mere mogu pomoći brži ekonomski oporavak.

Koordinate stanja srpske privrede možda se mogu odrediti pomoću dve izjave naših sagovornika. Prva je Dragoljuba Vukadinovića koji kaže da „ako se problem sa virusom završi do juna, privreda neće moći da se vrati na staro pre septembra ove godine“, a druga Zorana Drakulića koji strahuje „da će posledice ove krize biti višegodišnje“. Težinu stanja ilustruje i izjava Živorada Vasića da će iz krize hotelska industrija izaći poslednja, ali i Zorana Petrovića, da je važna najava ministra finansija da će država sve svoje obaveze izmirivati na vreme „da se ne bi kreirali lanci neplaćanja u privredi čiji bi generator bila država“.

I dok su mnoga pitanja u vezi sa pandemijom, zdravstvenim i ekonomskim pitanjima i dalje otvorena, jedno je izvesno: nikada do sada u svetu, u najavi saniranja posledica krize, nisu bile spremne ovolike hiljade milijardi evra i dolara, niti su državama bile ovoliko odrešene ruke da upravljaju i zdravstvenim sistemima i ekonomijama. Kakav će novi svetski poredak iz svega toga proizaći, tek ćemo videti. Izvesno je da će mnogi strahovi ostati. I kad je reč o zdravlju ljudi i kad je reč o zdravlju ekonomije.

Opširnije u štampanom izdanju

U ovom broju još i …

• BIZNIS DODATAK: GLOBALNA PANDEMIJA I LOKALNE POSLEDICE – EKONOMSKA CENA VIRUSA COVID-19
• BIZNIS DIOPTRIJA: KAKO KO POSLUJE U DOBA KORONE
• ZAŠTO JE COVID 19 – DAR S NEBA ZA ZAPADNE VLADAJUĆE POLITIČКE I EКONOMSКE STRUКTURE: A kada prođe pandemija
• INOVACIJE NIS-A UNAPREĐUJU KORISNIČKI SERVIS I ČUVAJU ZDRAVLJE: Digitalni projekti za dobrobit potrošača
• MILOŠ VUKOVIĆ O DRAMATIČNOM PADU CENA NAFTE NA SVETSKOM TRŽIŠTU TOKOM MARTA I POČETKOM APRILA: Usred pandemije, borba za tržište nafte
• NEZAVIDNA POZICIJA NAFTNIH KOMPANIJA U 2020.: „Savršena“ oluja
• ŠTA GENERALI OSIGURANJE OMOGUĆAVA KLIJENTIMA U VANREDNIM OKOLNOSTIMA: Vlasnicima preduzeća i preduzetnicima – besplatno proširenje pokrića životnog osiguranja
• STIL RADA I ŽIVOTA KOJI NAM JE NAMETNULA BORBA SA KORONA VIRUSOM: Kako Zakon o radu reguliše rad od kuće
• NOVA ULOGA DODATAKA ZA PAMETNE TELEFONE: Aplikacije u borbi protiv korone
• TV SLIKE I PRILIKE: Planetarni košmar
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. juna 2020.