Na Kopaoniku je počeo 26. biznis forum. Reč je o najvećem skupu ekonomskih i finansijskih stručnjaka koji se tradicionalno održava na toj planini. Glavna tema foruma je “Srbija 10 godina posle velike recesije: snažan rast kao imperativ”

Forum je otvorila premijerka koja je govorila o važnost dijaloga privrednika i političara.

“Nakon teških mera fiskalne konsolidacije, mi danas imamo makroekonomsku stabilnost, Srbija je ostvarila četvrtu godinu zaredom stabilnih javnih finasnija, 2018. smo završili suficitom u budžetu od 32,2 milijarde dinara, što je negde oko 0.64 našeg BDP-a. Javni dug, koji je do pre samo nekoliko godina bio iznad 70 posto bdp, sada je oko 50 posto. Naš cilј jeste da ga dalјe spustimo i da ga svedemo u te okvire tzv. bezbednosne zone od ispod 45 posto BDP – a, dosta smo uradili na pobolјšanju poslovnog ambijenta”, rekla je premijerka Brnabić.

Ministar finansija Siniša Mali najavio je nove reformske zakone koji treba da potstaknu dalјu konkuretnoist naše privrede.

“Danas govorimo o dva prioriteta, govorimo o održanju i očuvanju teško stečene finansijske stabilnosti, da imamo u našem budžetu održivi deficit i da dalјe smanjujemo javni dug, a da s druge strane gledamo na koji način naša ekonomija može da raste još brže i još jače. Prioritet kako bi i održali fiskalnu disciplnu i napravili osnovu za održivi rast su struktuirne reforme, reforme u oblasti javne uprave i reforme javnih preduzeća”, rekao je Mali.

Kopaonik Biznis Forum: Šta je potrebno Srbiji da dostigne razvijene zemlje.

Premijerka Ana Brnabić istakla je danas da je najveći zadatak Vlade Srbije da transformiše ekonomiju tako da bude zasnovana na inovacijama i znanju kako bi Srbija mogla da dostigne razvijenije zemlje Evrope.

“To je naša budućnost i to je trenutno naš najvažniji izazov. Ako ovo uspemo, ostavićemo generacijama koje dolaze za nama zdrav ekonomski model koji će godinu za godinom donositi robustan rast”, rekla je Brnabić na Kopaonik biznis forumu.

Ona je, na sesiji na temu “Makroekonomske osnove za snažan rast”, istakla da je Srbija danas u mnogo boljoj situaciji nego pre desetak godina i da je nakon teških mera fiskalne konsolidacije postignuta makroekonomska stabilnost.

“Srbija je ostvarila četvrtu za redom godinu stabilnih javnih finansija, a 2018. smo završili suficitom u budžetu od 32,2 milijarde dinara, odnosno 0,64 odsto BDP-a.

Prema njenim rečima, javni dug koji je pre samo nekoliko godina bio iznad 70 odsto BDP-a sada iznosi oko 50 odsto, a cilj vlade je, kaže, da ga svede u okvir takozvane “bezbedne zone” od 45 odsto BDP-a.

Da je Srbija dosta uradila na poboljšanju poslovnog ambijenta vidi se, dodaje Brnabić, i po stranim direktnim investicijama koje su prošle godine iznosile oko 3,5 milijardi evra.

Ona je dodala da je povećanje investicija donelo i veći broj radnih mesta, što je rezultiralo da nezaposlenost u četvrtom kvartalu 2018. godine bude 12,9 odsto.

“Verujem da je 2019. godina kada će nezaposlenost u Srbiji konačno biti jednocifrena”, rekla je Brnabić.

Navodeći da je Srbija prošle godine zabeležila rast od 4,3 odsto, najveći u poslednjih deset godina i među najvišim u Evropi, Brnabić smatra da to ipak nije dovoljno da Srbija sustigne članice EU u nekoj doglednoj budućnosti, te da ekonomija nije u potpunosti spremna za održiv rast.

Brnabić je istakla da Vlada Srbije radi na tome da rast bude dugoročno održiv i u tom smislu ukazala je po sektorima šta se tačno radi da bi se taj cilj dostigao.

Između ostalog, navela je da je veliki potencijal u digitalizaciji poljoprivrede zbog čega se zajedno sa EU gradi Evropski centar izvrnosti za digitalnu poljoprivredu.

Brnabić je, govoreći o energiji i rudarstvu, najavila da će Srbija do 2020.godine imati oko 700 megavata novih energetskih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije.

Pomenula je i dva važna projekta koji se tiču rudarstva i, kako kaže, deluju kao izuzetno značajni za rast u budućnosti.

Jedan je strateško partnerstvo sa kineskom kompanijom ZiJin koja je prošle godine postala vlasnik RTB Bor i garantovala investicije od 780 miliona dolara u prve tri godine poslovanja, a drugi projekat se odnosi na Jadarit u Loznici i činjenicu da Srbija ima 12 odsto svetskih rezervi litijuma.

“Imamo odličnu saradnju sa kompanijom Rio Tinto i očekujemo da do polovine ove godine bude završena prethodna Studija izvodljivosti, a da izgradnja samog postrojenja započne 2021. godine. Procenjeni uticaj ovog projekta je 1,3 odsto BDP-a”, rekla je Brnabić.

Brnabić je istakla i da je ove godine povećan budžet za kapitalne investicije i da prvi put prelazi 200 milijardi dinara.

“Dobro je što nam je svake godine izvršenje budžeta za kapitalne investicije sve bolje, a sa MMF-om radimo na tome da i sistemski poboljšamo koordinaciju i izvršenje projekata zbog čega od aprila treba da počne sa radom Komisija za implementaciju kapitalnih projekata koju ću voditi ja kao predsednik vlade, odnosno koju bi u budućnosti uvek trebalo da vodi predsednik vlade”, ukazala je ona.

Premijerka je istakla i da je mnogo toga urađeno u reformi obrazovanja i navela da je u ovoj godini izdvojeno 20 miliona evra za povezivanje 500 osnovnih škola na brzi internet i povećanje broja digitalnih učionica na 10.000.

Takođe, ukazala je da se investira oko 100 miliona evra u infrastrukturu za istraživanje i razvoj, inovacije i startap kompanije.

Kao najbrže rastući privredni sektor pomenula je informaciono-komunkacione tehnologije, navodeći da je u 2018. godine izvoz IKT iznosio čak milijardu i 135 miliona evra.

Ona je istakla da je verovatno najveći iskorak u odnosu na dosadašnju politiku podsticaja – uvođenje poreskih podsticaja za razvoj ekonomije znanja.

Kaže da je od 1. januara ove godine porez na dobit za prihode od intelektualne svojine kreirane u Srbiji niži za čak 80 odsto, odnosno iznosi samo tri odsto umesto regularnih 15 odsto.

Istovremeno je, ističe, uveden poreski kredit od 30 odsto za investicije u nove inovativne kompanije.

“Na taj način želimo da pomognemo našim kompanijama da više ulažu startape i nove ideje, koje će značajno povećati inovativnost domaće privrede”, rekla je Brnabić.

Kako je istakla, u “receptu” za brz i održiv rast, neophodan sastojak je vladavina prava, a pre svega nezavisno, objektivno, efikasno i odgovorno sudstvo.

“Kada pričam o vladavini prava i ustavnim izmenama ne pričam o Poglavljima 23 i 24 koja jesu, uz dijalog sa Prištinom, centralna tema naših evropskih integracija, jer je, bez obzira na EU, ovo nešto što je neophodno nama – našim građanima i našoj privredi”, rekla je Brnabić.

Mišljenja je da zdrava ekonomija počiva i na sistemu vrednosti koji jednu zemlju čini “evropskom” pa iako nije u EU.

Mali: Javni dug na kraju februara smanjen na 50,4 odsto

Srbija je na kraju februara imala javni dug od 50,4 odsto BDP-a, a cilj je da do 2021. bude smanjen na ispod 47 odsto, najavio je danas ministar finansija Siniša Mali na Kopaonik biznis forumu.

Mali je na plenarnoj sesiji Makroekonomske osnove za snažan rast Kopaonik biznis foruma istakao da su se u proteklih par godina značajno promenili prioriteti vlade i ekonomske politike, s obzirom da smo 2014. godine bili pred bankrotom.

Naglasio je da je Srbija tada imala veliki broj izazova, rekordan deficit budžeta, javni dug i preko 70 odsto i nezaposlenost veću od 25 odsto, ali da su usledile bolne i hrabre mere koje je započeo tadašnji premijer Aleksandar Vučić.

“Srbija sada ima potpuno stabilne javne finansije, suficit na kraju 2018. godine od 0,6 odsto, dok je 2014. imala deficit od 6,2 odsto”, naveo je Mali.

Kako je rekao, 2014. godine je pretio bankrot, stečaji preduzećima, povećanje nezaposlenosti i drugo.

“Sada smo završili period teške fiskalne konsolidacije i sada imamo za cilj da održimo finansijsku stabilnost, imamo održivi deficit i dalje smanjimo javni dug, ali i kako da povećamo još privredni rast”, naglasio je ministar finansija.

Naveo je su započete strukturne reforme javne uprave, i javnih preduzeća i da smo tako 2012. imali ukupan neto gubitak 37 preduzeća od oko 70 milijardi dinara, dok su u 2017. imala kumulativni dobitak od 20 milijardi dinara.

Dodao je da se još čekaju rezultati za 2018. godinu.

“Ta preduzeća više nisu teret za budžet Srbije”, naglasio je Mali i podsetio da je rešeno pitanje Železare Smederevo, RTB-a Bor, Galenike, PKB-a i drugih.

Istakao je da naša zemlja smanjuje javni dug i druge parametre kako bi u slučaju nove svetske ekonomske krize mogla da reaguje na vreme.

Mali je naveo da je privredni rast Srbije u 2018. godini iznosio 4,3 odsto i da je cilj da on u narednim godinama povećan.

Kada je reč o zaposlenosti, Mali kaže da je nezaposlenost bila 2013. preko 25 odsto, dok je sada na nivou od 12 do 12,5 odsto i da će se i dalje smanjivati.

Ministar je naglasio da je Srbija otvorena za direktne strane investicije i da smo po pitanju investicija dominantni u regionu.

Naglasio je da je Srbija napredovala na mnogim listama i pretekla i pojedine zemlje članice EU, kao i da je cilj da dođemo do investicionog rejtinga kako bi imali niže kamatne stope za pozajmljivanje sredstava i bolji privredni ambijent.

On je kazao da je istraživanje objavljeno u petak pokazalo da je Srbija na 52. mestu najmoćnijih zemalja sveta i da je iza sebe ostavila i Hrvatsku, Rumuniju, Bugarsku i Mađarsku, što dovoljno govori koliko smo napredovali.

Mali je rekao je cilj država napuštanje kriznih mera i povećanje potrošnje kako bi se podstakao veći privredni rast.

On je rekao da je važno da se podigne kvalitet infrastrukture i da je to osnov za rast privrede i da je prvi put u budžetu namenjeno 220 milijardi dinara za kapitalne investicije.

“Ne želimo da se igramo sa fiskalnim pravilima usvojićemo novi set finansijskih pravila koji će biti od koristi privrednicima i koji će moći da ih koriste u planiranju”, rekao je Mali.

On je dodao i da je inflacija stabilna.

Sosa: Resiti problem javnih preduzeća i nezaposlenost mladih

Stalni predstavnik MMF za Srbiju i Makedoniju Sebastijan Sosa izjavio je danas da je vreme da se u našoj zemlji reši problem javnih preduzeća i status v.d. direktora u njima, te da je važno da se praksa zapošljavanja po političkoj pripadnosti prekine.

Sosa je na panelu “Kako reagovati na pukotine u sistemu i eksterne potrese” rekao da su ovo preduslovi da se oslobode značajni kapaciteti koji postoje u javnim preduzećima ali i da se profesionalizuje kadar koji upravlja njima.

On je objasnio da je globalni rast svetske privrede u narednom periodu pod znakom pitanja, a što bi, smatra, sve moglo da ima uticaja i na Srbiju.

Zato, kaže, treba raditi preventivno, rešavati probleme koji godinama postoje.

Jedan od problema sa kojima se Srbija suočava je i problem demografije, odnosno, odliv ljudi iz Srbije, naveo je Sosa.

Prema njegovim rečima, potencijal za ublažavanje posledica slabijeg ekonomskog rasta u svetu mora se pronaći u mladim ljudima u koje treba ulagati i zadržati ih u zemlji.

Zato, nezaposlenost mladih koja je u Srbiji i dalje visoka mora se smanjivati, kaže Sosa i ukazuje da je među ženama takođe visok nivo nezaposlenosti.

Osvrćući se na govor premijerke Srbije danas na Kopaoniku, on je rekao da je dobro da investicije idu u sektor obrazovanja i u smeru unapređenja veština kod mladih, a kako bi se potražnja kompanija uskladila sa potrebama koje nudi obrazovanje.

Ograničenja za rast srpske ekonomije, Sosa vidi u neefikasnim državnim preduzećima.

“U Srbiji javna preduzeća predstavljaju veći deo privrede”, te je stoga važno da se izgradi dobra uprava i to je, poručuje Sosa, potencijal za dalje reforme.