У већини банака процењују да се након одлуке НБС о повећању обавезних резерви интересовање грађана за кеш кредите незнатно смањило. Неке банке су повећале камате, које су сада у распону од 11 до 20 одсто

Лаки, супер, брзи, хипер кеш… Уђеш, изађеш, узмеш неколико хиљада евра на брзину и готово. Али шта и како после изгледа да многи баш и не размишљају предуго. Отуда и честа упозорења НБС грађанима да се не задужују олако, посебно у кеш варијанти која је и најскупља. Банке се утркују у понуди готовинских кредита, али је, чини се, тражња бар у некима од њих, делимично смањена после најновијих мера НБС о повећању обавезних резерви са 40 на 60 одсто. Централна банка је овим поступком, према првим сигналима са тржишта, донекле „загасила” пожар прекомерне личне потрошње која, без сумње, води ка двоцифреној стопи инфлације и ове године.

Поједине банке су због нових мера већ повећале камате, док у другима тек најављују повећање. Услови су пооштрени, месечна рата не сме да пређе 30 одсто нето месечних прихода корисника кредита, а све позајмице подразумевају депозит или учешће од 20 одсто. Камате се сада у просеку крећу од 11 до око 20 одсто, али банкари и поред ових услова, у предстојећој сезони годишњих одмора очекују повећање тражње кеш кредита.

Да нисмо повећали камате, на сваком кеш кредиту HVB банка би била у губитку од три одсто, јер се одлука НБС односи и на раније одобрене кредите. У неким банкама је и пре ове одлуке ефективна каматна стопа износила око 25 одсто на годишњем нивоу, па не чуди чињеница да неки нису ни имали разлога да подижу камате. Ипак, овом одлуком централне банке највише су погођени грађани, јер су народу паре потребне. Већина наших људи није променила веш машину или фрижидер 20 година, и када дођу у банку они не питају колико кошта тај новац. Кад нема алтернативног финансирања, кредит се намеће као једино могуће, разумно решење, каже Радојичић.