ADJUSTING TO GLOBALIZATION, D. Greenway, urednik, Blackwell, 2006.
И присталице и противници глобализације слажу се у једном: као сабијање простора и времена она раднике, фирме и државе излаже растућим притисцима и свим актерима намеће брзо и ефикасно прилагођавање. Понајвише се то односи на рад који, за разлику од капитала, није толико флексибилан и прилагодљив; једна од најзначајнијих последица глобализације јесте губитак радних места услед растуће отворености националних привреда. Број изгубљених радних места услед растућег увоза се увећава, отпуштени радници се теже поново запошљавају јер су старији, мање формално образовани.
Растућа глобална конкуренција и увоз увећавају шансе за губитак посла и постоји јасна веза између растућег удела увоза и губитка радних места у традиционалним гранама које преузимају новоиндустријализоване земље, али је та веза много слабија на нивоу читаве привреде, с обзиром на реалокацију радних места ка терцијарном сектору. Зато аутори предлажу да либерализација трговине буде постепена како би се привреди омогућило ово премештање фокуса ка новим делатностима. Ефекти губитка радних места су сасвим различити за младе и старе раднике: старији радници запослени у сектору који конкурише увозном једино могу да рачунају на бољитак у случају побољшања односа размене; старији радници ће у одсуству ових позитивних промена зажалити што се у младости нису определили за посао у извозном сектору.
Због ових ригидности трговинска либерализација мора бити постепена, јер се на тај начин могу ублажити трошкови скопчани са преласком на нову равнотежу и смање притисци на раднике, који су највише изложени притисцима глобализације с обзиром на ограничену мобилност; мобилност капитала, с друге стране, вишеструко је већа и капиталу отвара простор за прилагођавање. Глобализација увећава конкуренцију, умањује преговарачку моћ синдиката и радника, с обзиром на растућу еластичност тражње за радом и растућу опасност од губитка посла и гашења радног места. То, са своје стране, смањује моћ синдиката и колективног преговарања, па се привлачење страних директних инвестиција по правилу своди на заоштравање радног законодавства на рачун рада. То и јесте у основи данашњих антиглобалистичких покрета широм света.
Тржиште капитала је глобално, тржиште робе и услуга регионално, а тржиште рада национално. Мобилност и флексибилност рада је релативно ниска и чини га врло осетљивим на растућу конкурентност, отвореност коју доноси глобализација. Какав ће бити однос добитака и губитака зависи од многих околности.
Др Миомир Јакшић
