Веће тржиште привлачније је потенцијалним инвеститорима, али до тог циља може се стићи и развојем локалних берзи као и њиховом разноврснијом сарадњом – процена је водећих стручњака светских берзи из Европе, Азије и Америке

Најаве и међусобна повезивања великих берзанских система доводе у питање многе усвојене стратегије развоја националних, па и већ удружених берзи. Да ли ће нам велики рећи каква су престројавања пожељна?

Тим упитником је Гордана Достанић, директорка Београдске берзе, отворила Пету међународну конференцију Београдске берзе, која је под генералним насловом “Куда иду берзе” одржана 14. и 15. новембра у Београдском хотелу Интер Kонтинентал. Импресиван скуп око 400 учесника, берзанских стручњака међународне репутације, показао је да су повезивање, сарадња и савези регионалних берзи које данас послују на тржишту југоисточне Европе добродошли и пожељни кораци.

Али за сада, ни краткорочно, а можда ни средњорочно, не треба размишљати о стварању јединствене регионалне берзе. Веће тржиште привлачније је потенцијалним инвеститорима, али до тог циља може се стићи и развојем локалних берзи као и њиховом разноврснијом сарадњом – процена је водећих стручњака светских берзи из Европе, Азије и Америке и берзи у региону, који су учествовали на Петој међународној конференцији Београдске берзе.

– Не журите са формирањем јединствене берзе, јер без обзира на интеграције које се дешавају у Европи, ту је више реч о конгломерату националних берзи које послују под једним именом, него о јединственим берзама – рекао је Ото Нагел, партнер у ОЕН Консалтингу.

Савладавање препрека

Наиме, одлуци о чвршћем повезивању националних берзи мора да претходи савладавање бројних препрека, почев од регулативе, преко недовољне ликвидности појединачних тржишта и недостатка квалитетних хартија од вредности, до постојања стварног интересовања инвеститора за улагање у овај регион, сматра Нагел.

Са друге стране, јединствена оцена представника Атинске, Бечке, Љубљанске, Бугарске и Букурештанске берзе јесте да је сваки корак који се предузме у циљу стварања савеза берзи од изузетног значаја. Познато је да остајање у изолацији не доноси ништа добро привредама земаља региона. Али, и према њиховом мишљењу, има још доста простора да се најпре развију информационе технологије и изврши хармонизација правила и стандарда. Тиме би се убрзао развој локалних берзи, па тек потом треба размишљати о повезивању.

– У регионалној сарадњи потребно је сачинити атрактиван модел који би свим локалним берзама у региону омогућио да сачувају национални идентитет. Ту је и специфичност да се поштују локални прописи, али да истовремено чланство на једној берзи омогући трговање и на другим берзама у региону. То све смањује трошкове, а веома је важан елемент у пословању – оценио је Виктор Папазов, генерални директор Бугарске берзе.

На развој берзи у региону југоисточне Европе свакако ће утицати глобална кретања и велики берзански играчи, а како су на конференцији истакли представници Еуронекста, Дојче берзе и ОМX, регионални приступ је пут којим се мора ићи. То је први корак без кога нема могућности за привлачење инвеститора и развој потенцијала који постоји и у свакој држави појединачно и у региону југоисточне Европе као целини.

Мањи трошкови

Као директне користи од интеграција на европском берзанском тржишту у оквиру Еуронекста, Роберт Тис, директор међународних односа, означио је смањење трошкова трговања. Тиме се постиже оптимализација у организацији трговања, смањују се берзанске провизије а веће су и могућности трговања. Наиме, већи је избор вредносних хартија на тржишту, повећано је трговање ван граница и могућ је директан приступ свим Еуронекст тржиштима. Није занемарљив ни приход који се остварује од продаје података осталим корисницима у свету. Показало се, наиме, да берзе остварују чак десет одсто прихода од продаје података из документације којом располажу у свом пословању. Искуство Еуронекста показало се веома добрим, јер је ова организација неколико европских берзи (Париз, Амстердам, Брисел, Лисабон) формирана пре шест година, сада већ достигла тржишну вредност од око 100 милијарди евра.

Албрехт Бергер, виши менаџер пројекта Дојче берзе, представио је искуство највеће интегрисане берзе на свету која је објединила трговање, клиринг, салдирање и кастоди послове и која заузима прво место по заради и по обиму посла. Запослено је око 3.000 људи, у пословању доминира електронска трговачка платформа, има 262 учесника на тржишту из 18 европских земаља и обави се око 415.000 трансакција дневно. Уз ниске трошкове и високу ликвидност, на Франкфуртској берзи, највећој у оквиру Дојче берзе, на првом месту по броју акција су руске компаније (44 одсто), затим украјинске (36 одсто), па мађарске (25 одсто).

Предности повезивања

И ово успешно искуство у пословању оставило је као дилему питање – интеграција или не – поготово када је реч о ближем повезивању 12 берзи, колико их сада има у региону југоисточне Европе.

Хенри Бергстром, виши потпредседник јединице корпоративног развоја ОМX-а, један од учесника првог панела Пете међународне конференције Београдске берзе, посредно је одговорио на европско-балканске дилеме, кроз своје предавање „Усамљени јахач или регионално партнерство“. Реч је о анализи предности регионалног повезивања берзи у свету. Тако се на примеру балтичких земаља могу сагледати све погодности за клијенте које интеграције носе и због којих су регионална тржишта успешна. С обзиром на то да је регионално повезивање у порасту и да настају знатно шира тржишта од националних, то је логично да утиче на привлачење знатно више играча, рекао је Бергстром.

– Почели смо пре седам година, као клуб берзи, а сада имамо балтички и нордијски регион у рукама: Рејкјавик, Копенхаген, Осло, Стокхолм, Хелсинки, Талин, Рига и Виљнус – то је ОМX тржиште чија је вредност 780 милијарди евра, чији је готовински промет четири милијарде евра по радном дану, има 680 листираних компанија и 500.000 уговора дневно – рекао је Бергстром.

Дилема остаје

Кључ успеха је одржати ликвидност и бити удружен, порука је Хенри Бергстрома а искуство ОМX-а то само потврђује. За регион југоисточне Европе препорука би могла да гласи нешто другачије – повезивање да, али не сада и не у ситуацији недовољно регулисаних и осавремењених берзанских тржишта.

А да би варијација да или не остала до краја, на Петој међународној конференцији спроведена је и анкета међу учесницима у којој се више од две трећине анкетираних изјаснило да је потребно ићи на стварање јединствене регионалне берзе ЈИЕ. Спирос Капралос, председник Атинске берзе, изашао је са идејом да би баш та берза требало да постане регионална у неком средњорочном периоду. Регионална интеграција да или не – остаје отворено питање и после ове конференције.

Р. Николић