Na imanju porodice Stanković u Prokuplju 1989. godine osnovana je livačka radnja „Metalurg“ koja je prerasla u livnicu obojenih etala a u planu je da za pet godina bude vodeća u svojoj branši u Srbiji
Danilo Stanković
Te davne 1989. godine, tehnolog Danilo Stanković osnovao je livačku radnju „Metalurg“ na svom imanju u Prokuplju. Danilo je do 1981. godine radio u Fabrici obojenih metala (FOM), a zatim kao tehnolog u jednoj slovenačkoj firmi. Kad se raspala Jugoslavija, rešio je da nastavi posao koji zna i tako se otisnuo u privatni biznis. Livačka radnja je u početku proizvodila polufabrikate koji su korišćeni za remont, pre svega u industriji.
Onda se sa studija vratio njegov sin Milovan Stanković koji je u Beogradu završio Tehnološko-metalurški fakultet.
– Došao sam pravo sa studija i počeo da radim u očevoj firmi koja je nikla na porodičnom imanju na periferiji Prokuplja gde nije bilo nikakvih uslova – ni puta, ni struje, ni vode. Bio je to očev podvig u koji niko nije verovao. Danas to izgleda drugačije, izgradili smo infrastrukturu, sami asfaltirali put, obezbedili industrijsko napajanje strujom, doveli vodu. Od 1996. godine „Metalurg“ postaje pravni subjekat u današnjem obliku. Bavimo se preradom obojenih metala i njihovih legura u tečnom stanju. Primenjujemo tri tehnološka postupka livenja – u peščanoj mešavini po modelu, gravitaciono livenje u metalnim kalupima i centralno-horizontalno livenje čaura i košuljica, priča za Ekonometar Milovan Stanković, vlasnik i direktor „Metalurga“.
Osnovno opredeljenje firme je namenska proizvodnja i proizvodnja za izvoz. Stanković objašnjava i zašto:
– Veliku konkurenciju predstavlja Kina sa jevtinim proizvodima. Zbog toga se nismo opredelili za veliku serijsku proizvodnju, već za namenski, takozvani dirigovani proizvod koji izvozimo u Nemačku, Austriju, Italiju, bivše republike SFRJ. Pravimo delove za pumpe, zatim, delove za srpske kompanije koje rade remont u NIS-u, za „Naftagas“, „Beopumpu“, za Iling pumpe, za kompanije koje su izašle iz sistema „Jastrebac“, kao i za sam „Jastrebac“ iz Niša, za Remontni zavod „Tito“ u Skoplju, za fabriku nikla „Feronikal“, za kompaniju „Danijeli“ iz Italije i za mnoge druge, nabraja naš sagovornik.
Uz ocenu da „Metalurg“ malo uvozi, a mnogo izvozi, napominje da se za sada izveze preko 40 odsto proizvodnje i da će se taj procenat povećavati. Pored toga, sirovinska baza, koju 80 posto čine bakar i legure bakra, sa domaćeg je tržišta. Aluminijum je takođe domaći, a uvozi se samo kalaj iz Brazila, Malezije i Kine.
– U Srbiji imamo 184 klijenta, od malih zanatskih radnji do velikih kompanija. Što direktno, što indirektno, radimo za sve privatizovane kompanije u Srbiji. Železara Smederevo je naš strateški partner, radimo za NIS „Naftagas“, Hidroelektrane „Đerdap“, termoelektrane Kostolac i Kolubara, potom, za KEK na Kosovu, za Crnu Goru, BiH, klizne ležajeve velikih gabarita za TE Tuzla, za Makedoniju. Radili smo i za vojnu industriju. Naši proizvodi imaju široku primenu. Radimo namenski za pojedinačnu i namensku serijsku proizvodnju prema zahtevima kupaca, pojašnjava Stanković i dodaje da je vizija njegove firme da za pet godina postane vodeća u svojoj branši u Srbiji. KEK na Kosovu, za Crnu Goru, BiH, klizne ležajeve velikih gabarita za TE Tuzla, za Makedoniju. Radili smo i za vojnu industriju. Naši proizvodi imaju široku primenu.
Radimo namenski za pojedinačnu i namensku serijsku proizvodnju prema zahtevima kupaca, pojašnjava Stanković i dodaje da je vizija njegove firme da za pet godina postane vodeća u svojoj branši u Srbiji.
„Metalurg“ ima dvadeset zaposlenih. Ceo sistem vode trojica inženjera, sa Milovanom Stankovićem na čelu, koji su takođe uključeni u proizvodni proces, od same proizvodnje do laboratorije u kojoj se vrši analiza materijala. Kadrovski sastav je mlad, jer, kako ističe naš sagovornik, radnici iz vremena njegovog oca već su u penziji, a od njega, koji ima 42 godine, samo jedan radnik je stariji. Problem je, međutim, što naše škole obrazuju kadrove metalske struke, ali nema kadrova metalurške struke koji tretiraju metal u tečnom stanju, osim u Boru gde je Milovan završio srednju školu. Zbog toga do kadrova dolaze prekvalifikacijom. Tako je prošle godine u pogonu organizovana Školica livarstva u okviru koje je teorijsko i praktično znanje steklo osam svršenih srednjoškolaca, uzetih sa tržišta rada, od kojih su trojica primljena u stalni radni odnos.
