Srbija već nekoliko decenija zaostaje u izdvajanjima za javne investicije u poređenju sa drugim zemljama centralne i istočne Evrope (CIE), i zbog toga je domaća infrastruktura u mnogo lošijem stanju u odnosu na uporedive zemlje. Pred Vladom su: nereformisana javna preduzeća, neuređeni budžeti lokalnih samouprava, nereformisani sistemi prosvete, zdravstva i drugo

Članovi Fiskalnog saveta: Vladimir Vučković, Pavle Petrović i Nikola Altiparmakov

Budžet za 2019. godinu bi trebalo da sistemski uredi javne finansije, poboljša njihovu strukturu i pruži podršku dinamičnijem privrednom rastu. Naime, zahvaljujući merama Vlade i nekim povoljnim spoljnim okolnostima, fiskalna konsolidacija je tokom prethodne četiri godine uspešno okončana – od fiskalnog deficita koji je u 2014. iznosio 2,2 milijarde evra došlo se do suficita u 2017. i 2018, a javni dug je smanjen sa preko 70% na ispod 60% BDP-a. Sada, kada je kriza izbegnuta, fiskalna politika u 2019. i narednim godinama mora da odgovori na dva velika i povezana izazova koja su preostala: 1) strukturnu neuređenost javnih finansija i 2) nizak privredni rast. Fiskalni savet je u ovom izveštaju detaljno analizirao trenutne ekonomske i fiskalne trendove, kao i najveće strukturne probleme javnih finansija Srbije. Na osnovu ovih analiza dajemo preporuke Vladi kako da u 2019. i narednim godinama odgovori na pomenute izazove i poboljša fiskalnu politiku.

U 2019. će biti raspoloživo 400-450 miliona evra budžetskih sredstava za podsticaj privrednog rasta – smanjenje fiskalnog opterećenja zarada i povećanje javnih investicija. Zbog dugogodišnjeg niskog privrednog rasta, Srbija sve više zaostaje u razvoju za drugim zemljama centralne i istočne Evrope (CIE), a nedovoljan privredni rast je i glavna prepreka bržem povećanju životnog standarda u Srbiji (uključujući i ekonomski održivo povećanje penzija i plata u javnom sektoru). Čak i u 2018, u kojoj će se ostvariti relativno visok rast BDP-a (koji procenjujemo na 4,4%), situacija nije mnogo bolja. Naime, do znatnog ubrzanja stope rasta Srbije u 2018. došlo je privremeno, pod velikim uticajem vanrednih činilaca (poput snažnog rasta poljoprivrede koja se poredi sa sušnom 2017. godinom). Privredni trendovi Srbije bez vanrednih činilaca i u 2018. osetno su slabiji od proseka uporedivih zemalja CIE. Zato je prva velika tema koju analiziramo u ovom izveštaju: kako da se u 2019. fiskalnim politikama i unapređenjem strukture budžeta ubrza nedovoljan privredni rast.

Opširnije u štampanom izdanju

U ovom broju još i …

• PREDRAG MILINČIĆ, REGIONALNI DIREKTOR KOMPANIJE MARS BALKAN EAST: U održivo poslovanje uložićemo milijardu dolara
• MARKETING MREŽA URUČILA TRADICIONALNA PRIZNANJA: Dodeljene nagrade kaktus 2018!
• SANJA IVANIĆ, GENERALNA DIREKTORKA FRANCUSKO-SRPSKE PRIVREDNE KOMORE Konačno dolaze francuska mala i srednja preduzeća u Srbiju
• ANDREJ BESLAĆ, GENERALNI DIREKTOR MLEKOPRODUKTA IZ ZRENJANINA Specijalizujemo fabriku za premijum sireve
• POKRET FRANCUSKIH KOMPANIJA – MEDEF U POSETI BEOGRADU: U fokusu softveri, infrastruktura, metro…
• TRADICIJA BOŽIĆNIH VAŠARA U BEČU: Zimska bajka na trgovima
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. decembra 2018.