Za one kojima nešto znači 29. novembar (Dan Republike u nekadašnjoj SFRJ), ove 2007. godine bio je obeležen svečano i radno. Prilično savremeno. Toga dana, gotovo simbolično, u Beogradu su održana dva skupa: u Centru Sava i u Hajatu.

Piše: Radojka Nikolić

U Centru Sava gostovao je Brajan Trejsi, jedan od najpoznatijih svetskih autora u oblasti prodajne strategije, maksimalne prodaje i profita, jer, kako kaže, svi lideri sveta moraju da imaju viziju, a ona je, šta bi drugo, nego povećanje profita i to odmah, o čemu i pišemo u broju Biznis magazina koji je pred vama.

Prva preporuka koju Trejsi upućuje jeste da je najvažniji i najplaćeniji posao u svetu – razmišljanje. Razmišljanje će, u zavisnosti od kvaliteta, doneti ili rezultate ili posledice ali će, u svakom slučaju, potvrditi staru istinu da je naš život ishod svih odluka koje smo donosili. Smisao Trejsijevih predavanja je, kako je naglasio, da pomogne ljudima da razmišljaju kao najuspešnije osobe na svetu.

Drugi skup, održan u Hajatu, bila je konferencija londonskog Economist intelligence Unit sa predstavnicima Vlade Srbije. Predsedavajući skupa, Laza Kekić, regionalni direktor za centralnu i istočnu Evropu, ovako je prokomentarisao okolnost da kompanije, koje su već u Srbiji, smatraju da je ovde perspektivno raditi, dok oni koji treba da dođu ocenjuju da je visok politički rizik:

“Na izvestan način, to me podseća na Rusiju. Tamo, takođe, postoji velika razlika u gledištima investitora koji su već na tom tržištu i onih koji žele da uđu. Naime, oni koji nisu ušli odmeravaju politički rizik, uzdržani su i pesimistično gledaju, dok ovi koji su već na tom tržištu, gledaju na Rusiju kao na jedno od najboljih tržišta u razvoju. Paralele ima i u Srbiji. Jer, one firme koje su već tu gledaju pozitivnije, iako su signali iz regiona zabrinjavajući na političkom planu, dok oni koji žele tek da investiraju, gledaju na ovdašnje tržište sa više pesimizma. Ali, što je više stranih investitora u Srbiji, biće bolje, jer oni su, istovremeno, najveći ambasadori zemlje”, kaže Kekić.

Među onim koji su već tu je i fond Salford, čiji vlasnik Judžin Džefi, ekskluzivno za Biznis magazin, kaže: „Ne želim da lokalna industrija u Srbiji nestane, bilo da je ubije konkurencija, bilo da je kupi konkurencija. Želim da vidim lokalne kompanije koje mogu da se takmiče. To zahteva ogromne napore i puno novca, mnogo više novca nego što smo mislili. Ali, mi smo odlučili da idemo ovim putem. Na kraju se nadamo da će nam ovaj put doneti više novca. To je naš san. Možda će uspeti, možda neće, ali smo ponosni na neke stvari koje smo učinili. Pogledajte kompaniju Knjaz Miloš! Ona se takmiči protiv Koka Kole na ovom tržištu! Ali, ako pogledate tržišne udele na lokalnom tržištu gde se direktno takmičimo, onda ćete videti da mi pobeđujemo i protiv drugih igrača… Ponosan sam na to. Ali, pogodite šta? To me koštalo dodatnih sto miliona dolara u dividendama koje nisam uzeo nego sam ih vratio u kompaniju, a mogao sam i neke druge investicije da napravim…“

U brendove se, dobro je poznato, mora ulagati. Kevin Keler, jedan od najvećih svetskih stručnjaka iz oblasti brendiranja i strategije brend menadžmenta, takođe ekskluzivno za Biznis magazin, kaže da „imidž jedne zemlje može uticati na: ulazak i širenje velikog biznisa u zemlji, na izvoz te zemlje i na turizam. Uvek je korisno imati vladu koja će nadgledati i podržati napore za poboljšanje imidža svoje zemlje. Ali, imidž jedne države zavisi od mnogo faktora, koji ne zavise od vlada ili kompanija jedne zemlje. Moram da primetim da internacionalni uspeh tri srpska tenisera: Novaka Đokovića, Jelene Janković i Ane Ivanović, na terenu i van njega, kroz njihove pozitivne ličnosti i plasman u Top 5, svakako pomaže da se pošalje vrlo pozitivna poruka o Srbiji.“

I tako smo i ovu 2007. godinu završili u krugu: imidž, investicije, profit, uspeh, rizik, politika, država, imidž. Tako, izgleda, i započinjemo novu 2008. godinu. Srećna vam Nova godina!