Zaključak debata koje su vođene povodom dva veka od rođenja autora „Kapitala“: bio je briljantan dijagnostičar i veoma loš prorok. Jer, pad Berlinskog zida označio je raspad ideologije zasnovane na marksizmu. To je protumačeno kao definitivna pobeda kapitalizma kao sistema

Poslednjih meseci zainteresovanom globalnom čitateljstvu ponuđeno je dosta literature koja bi se mogla svrstati u već uveliko zaboravljenu kategoriju „marksističke“. Uoči važnog datuma – 5. maja, dve stote godišnjice rođenja – mnoga pera: ekonomisti, filozofi, politikolozi, bavili su se Karlom Marksom, koga nije lako opisati jednom rečju, s obzirom na to da je tokom svog 65-godišnjeg života (1818-1883) bio kako politički filozof, tako i ekonomista, istoričar, sociolog, vođa radničkog pokreta, pa i vodeća ličnost Prve internacionale. Od kako su njegove bradate slike posle pada Berlinskog zida poskidane sa zidova zvaničnih institucija tada ekspresno urušenog „socijalističkog lagera“ (sa ponekom i njegovog saputnika, Fridriha Engelsa), učinilo se da je i on sa svim svojim delima završio na „đubrištu istorije“. Ali je ne samo dve stoti rođendan bio povod da se otrese prašina sa njegovih sabranih dela tamo gde te knjige nisu prerađene u stari papir, nego i aktuelnost onoga što je napisao, njegove analize kapitalizma kao društveno-ekonomskog sistema, pre svega. Ne doduše u njihovoj, kako je ovim povodom konstatovano, „pogubnoj kombinaciji“ koju su predstavljali „marksizam-lenjinizam“ i „naučni socijalizam“, već izvornog, mladog Marksa (kada je sa Engelsom, tokom jednog vikenda u Briselu, krajem januara 1848. napisao „Komunistički manifest“ imao je samo 29 godina).

Ovom interesovanju je prethodila pojava (2013) knjige „Kapital u 21. veku“ francuskog ekonomiste Tome Piketija, koja je postala planetarni bestseler, pre svega zato što se bavila istom temom kao i „Kapital“, životno delo Karla Marksa – prirodom kapitalizma i nejednakostima koje proizvodi.

Pokazalo se da su njegove dijagnoze o suštini, svrsi i svemu ostalom što proističe iz kapitalističkih proizvodnih odnosa veoma aktuelne, pre svega posle šoka koji je izazvala „velika recesija“ 2008, ali i serija „populističkih pobuna protiv establišmenta“ koje su kulminirale ishodom britanskog referenduma o (ne)izlasku iz Evropske unije i pobedom ekscentričnog biznismena Donalda Trampa na američkim predsedničkim izborima. U to se uklapa i najnovije „sleganje tla“ koje je iznedrilo levo-desnu populističku vladu u Italiji i novi uspeh Janeza Janše u ulozi „mini Trampa“ u Sloveniji.

VESNIK GLOBALIZACIJE: Kako se Marks, „analitičar“ 19. veka, proveo kad je osvetljen iz perspektive druge decenije dvadeset prvog veka?

Prilično dobro, najkraći je zaključak. Utisak je da je čak zapanjujuće relevantan.

Opširnije u štampanom izdanju

U ovom broju još i …

• ISKOSA GLEDANO: Ko se boji cene benzina
• TV SLIKE I PRILIKE: Razmislite pre nego što pozovete – halo, televizija!?
• VEZA SA NAJZNAČAJNIJIM MEĐUNARODNIM MREŽAMA I DATA CENTRIMA U EVROPI Telenor data centar – bezbedno i pouzdano poslovanje
• ERIK RIS: ”STARTUP NAČIN” (3): Razmišljajte o velikom, počnite od malog, rastite brzo
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. jula 2018.