После пензионисања 71-годишњи Ђуро Чичковић купио десет ари земље надомак Петроварадина, саградио викендицу и почео узгој јапанских препелица. Свакога дана препелица излегне једно јаје. Препелице носе јаја само годину дана, а онда доживљавају судбину свих домаћих животиња

На фармама у Србији се углавном гаје говеда, овце, козе, свиње, кокошке. Међутим, фарми са јапанским препелицама нема много и о њима се најчешће мало зна. Недавно смо упознали власника и одгајивача ових сићушних несвакидашњих, али толико корисних птица. Ђуро Чичковић, 71-годишњи пензионер, познат је и по томе што је и балкански првак у стоном тенису за старије рекреативце. Такву титулу је добио на такмичењу у новосадском СПЕНС-у.

Зашто је и како Ђуро Чичковић одлучио да гаји јапанске препелице?

– Разлози да на свом имању од десет ари, надомак Петроварадина, саградим викендицу и „хотел“ са кавезима за 400 препелица, хумани су и економски. Волим своје птице, брижљиво их негујем, јер без велике пажње и добре исхране, и посебно хигијене, оне не би могле да опстану. Четири стотине препелица смештено је у кавезима, и то у сваком по шест женских препелица и два петлића. Свака од препелица носи по једно јаје дневно – истиче Ђуро Чичковић и, као феномен, наводи да је у једном кавезу нашао чак дванаест јаја.

У разговору за Економетар Чичковић, који је деведесетих година из Сиска стигао у Нови Сад, истиче као изузетно значајан аспект његове фарме – хуманост. Пре него што ће подсетити да је Светска здравствена организација утврдила да су јаја јапанских препелица помоћно лековито средство, Ђуро Чичковић истиче случајеве захвалности родитеља. Њихова деца су после терапије са јајима јапанских препелица излечена од анемије, док једно од њих, чак, није морало да оперише крајнике, јер је хирург, који је требало да изврши тај оперативни захват, био изненађен како је дете оздравило и ојачало после терапије са препеличјим јајима.

Опширније у штампаном издању