Приватна компанија Мише Милутиновића, по нешто нижим ценама, снабдева 350 клијената. То су бензинске пумпе у целој Србији, превозници терета, аутобуска предузећа укључујући и Градско саобраћајно у Новом Саду

Могу ли мале компаније да послују успешно у бранши где одвајкада владају монополи или где два-три предузећа деценијама деле тржиште? Тешко, а да се ипак може и радити и опстати говори пример „Спида“ (Speed) из Новог Сада. Ова кућа бави се трговином нафтним дериватима: увози евро дизел и премијум. Послују од 1992. а од пре две године седиште им је у Новом Саду. Планирају проширење и отварање складишта гаса. Против других већих учесника у тржишној утакмици боре се добрим квалитетом и конкурентном ценом. Од државе очекују само да обезбеди поштовање прописа које је сама донела.

О томе како је почео и зашто ради баш у највећем војвођанском граду, власник „Спида“ Миша Милутиновић каже:

– Одлучио сам да се из Барича преселим у Нови Сад јер је 80 одсто мојих купаца из Војводине. У Новом Саду није било приватног терминала за нафтне деривате. Сматрао сам да би баш то помогло мојим купцима. Добра прилика се указала у некадашњем друштвеном предузећу ХИНС – Хемијска индустрија Нови Сад, које је било у стечају. Ушли смо у посао и преуредили складишни простор, те добили први резервоар од 4.000 тона. Капацитете смо наставили да ширимо, а од пре месец дана имамо ново складиште од 8.000 тона. Са капацитетима у Баричу то је 11.000 тона. У Новом Саду имамо и пристан за наша два брода и савремено претакалиште. Гориво стиже Дунавом и каналом Д-Т-Д из Мађарске. Зато су на каналу изградили модеран пристан. Бродски превоз је данас најрентабилнији транспорт. Камиони-цистерне отишли су у историју – прича Милутиновић за Економетар.

Опширније у штампаном издању