Asocijacija lizing kompanija Srbije (ALCS) danas je predstavila Strategiju razvoja privrede putem lizinga – dokument koji definiše glavne prioritete lizing industrije, a u cilju rasta privrede Republike Srbije.

Kako ocenjuju zvaničnici ALCS-a, predložene inicijative trebalo bi da dovedu do toga da lizing industrija finansira srpsku privredu sa jednom milijardom evra na godišnjem nivou.

Strategijom razvoja privrede putem lizinga obuhvaćeno je šest inicijativa koje se odnose na: proširenje palete proizvoda koja bi obuhvatila operativni i finansijski lizing, učešće lizing industrije u subvencijama IPARD fondova, finansiranje softvera putem lizinga, fleet management koncept, smanjenje kapitalnog cenzusa i efikasnije procedure.

„Jačanje privrede i ekonomska situacija u državi ukazuju na potrebu privrednika za daljim investiranjem u proširenje proizvodnje i postizanje konkurentnosti na domaćem i inostranom tržištu, a upravo je lizing pogodan finansijski instrument za investicije u privredu. Vrednosti finansiranja lizing industrije iz godine u godinu ukazuju na njen rast i pokazatelj su da lizing industrija ima potencijal da podrži investicije u privredu Republike Srbije u vrednosti i do jedne milijarde evra na godišnjem nivou. Da bi se to postiglo, potrebno je realizovati inicijative predložene Strategijom i uobličiti zakonski okvirˮ, objašnjava Teodora Milenković, generalni sekretar Asocijacije lizing kompanija Srbije.

Da je potencijal lizinga u Srbiji dvostruko veći od trenutno iskorišćenog pokazuje i analiza Evropske komisije. Prema njihovom Istraživanju o pristupu preduzeća finansiranju tokom 2018. godine, u Poljskoj je 40 odsto malih i srednjih preduzeća koristilo lizing, u susednoj Rumuniji 25, a u Srbiji tek 16 procenata.
„Inicijative koje predlažemo nastale su na osnovu iskustva na domaćem tržištu i modela koji funkcionišu u drugim državama, a koji su potvrđeni podacima Evropske komisije”, navodi Teodora Milenković.

U dokumentu je navedeno da je operativni lizing standardni proizvod koji nude lizing kompanije u Evropi. Austrija je, na primer, za potrebe Ministarstva unutrašnjih poslova putem lizinga nabavila 5500 automobila, 350 motocikala i 55 glisera. Bugarska, Rumunija, Slovačka, Češka i Poljska su regulativama omogućile da lizing kompanije daju kredite i tako učestvuju u subvencijama za IPARD fondove, a u Hrvatskoj je finansiranje softvera, koje kod nas nije moguće, najbrže rastući segment lizing industrije.

Boris Stević, predsednik Asocijacije lizing kompanija Srbije, napominje da se lizing prethodnih pet godina prirodno razvijao usled jačanja celokupne privrede, ali da će njegov dalji rast zavisiti i od promene zakonskog okvira: „Usled povećane privredne aktivnosti, rasta prodaje automobila i aktiviranja građevinske industrije, lizing od 2014. godine beleži organski rast. Taj rast će se bez sumnje nastaviti, a mi ga možemo dodatno ubrzati. U cilju daljeg unapređenja lizing industrije, a time i obimnijeg finansiranja privrede Republike Srbije potrebno je razmotriti inicijative za izmenu Zakona o finansijskom lizingu koje su 2015. dostavljene Narodnoj banci Srbije. Osim toga, ni sudska praksa najviših sudskih instanci do sada nije pružala adekvatnu krivičnopravnu zaštitu davaocima lizinga, kao vlasnicima finansiranih predmeta lizinga. Lizing kompanije su o tome upoznale Vladu Republike Srbije, Ministarstvo pravde, Narodnu banku Srbije, javna tužilaštva i Privrednu komoru Srbije.ˮ

Stević ističe da je za realizaciju inicijativa navedenih u Strategiji neophodno usvojiti predložene izmene i dopune Zakona o finansijskom lizingu: „Za dalji razvoj lizinga i porast investiranja u privredu potrebna nam je podrška nadležnih institucija kao što su NBS i Ministarstvo finansija Republike Srbije. Rešenje tekućih pitanja kao što su proširenje lepeze proizvoda i smanjenje administracije, uz konstantan prirodni rast, načini su da lizing industrija u Srbiji iskoristi potpuni potencijal kada je finansiranje privrede u pitanju.ˮ

Rast lizing industrije u 2018. godini bio je 16,9 procenata, a vrednost novozaključenih lizing ugovora iznosila je 503 miliona evra. Od toga je sektor putničkih vozila iznosio 226 miliona evra, komercijalnih teretnih i ostalih vozila 173 miliona evra, mašina i opreme 101 milion evra i nekretnina 3 miliona evra.

Inicijative obuhvaćene Strategijom razvoja privrede putem lizinga
Mogućnost da davaoci finansijskog lizinga vrše i poslove operativnog lizinga: osnovne vrste lizinga su finansijski lizing (finansira krajnju kupovinu predmeta lizinga) i operativni lizing (zakup na određeni vremenski period). Lizing kompanije u Srbiji mogu da pruže usluge finansijskog lizinga, ali je predlog da im se omogući da se bave i operativnim lizingom. Trenutna situacija nepotrebno usložnjava tržište, pa privrednici partnera za operativni lizing traže na jednom, a partnera za finansijski lizing na drugom mestu.
Ova situacija može se promeniti usvajanjem izmena i dopuna Zakona o finansijskom lizingu.

Učešće lizinga u subvencijama IPARD fondova: Uslov za dobijanje sredstava iz IPARD fondova je da korisnik sredstava ujedno bude i krajnji vlasnik finansiranog predmeta što kod finansiranja putem lizinga nije slučaj (korisnik upotrebljava predmet, a krajnji vlasnik je lizing kompanija). Jedan od načina da se iskoriste prednosti lizinga u finansiranju poljoprivrede je da se lizing kompanijama dozvoli da budu davaoci kredita i tako učestvuju u finansiranju koje je potpomognuto IPARD fondovima (praksa omogućena u Bugarskoj, Rumuniji, Slovačkoj, Češkoj i Poljskoj). Benefit za poljoprivrednike je što lizing industrija poseduje veliko znanje o pokretnim stvarima i lakše procenjuje rizik. Zbog toga je proces odobrenja finansiranja jednostavniji nego kad kredit odobrava banka.
Učešće lizinga u subvencijama IPARD fondova bilo bi omogućeno izmenom zakonskog okvira, koji bi u set proizvoda lizing industrije uključio i kredit.
Finansiranje softvera putem lizinga: Prema Zakonu o finansijskom lizingu, predmet lizinga mogu biti samo pokretne nepotrošne stvari i nepokretne stvari, a softver je definisan kao intelektualna svojina. Iz tumačenja regulatora, proizilazi da privrednici ne mogu finansirati softver putem lizinga što znači da ne mogu da odaberu onaj vid eksternog finansiranja koji im najviše odgovara. Da bi se to promenilo, potrebno je usvojiti izmene i dopune Zakona o finansijskom lizingu.
Fleet management: Fleet management ili upravljanje voznim parkom odnosi se na brigu o voznom parku koja je sa korisnika automobila prebačena na profesionalce kojima je to posao. Na ovaj način, privrednici imaju više vremena da se posvete razvoju poslovanja. Imajući u vidu da fleet management spada u poslove operativnog lizinga, važno je zakonom omogućiti da uz finansijski lizing, kompanije obavljaju i poslove operativnog lizinga.
Visoki kapitalni cenzus: Visok nivo zahtevanog kapitala kod finansijskih institucija je u skladu sa namerom da se obezbedi sigurnost prilikom upravljanja sredstvima klijenata. Imajući u vidu da lizing kompanije upravljaju sopstvenim sredstvima i nisu depozitne institucije, analogija sa drugim finansijskim institucijama u pogledu kapitalnog cenzusa, zbog same prirode lizinga, nije primenljiva. Smanjenje kapitalnog cenzusa za finansiranje nekretnina može biti omogućeno usvajanjem izmena i dopuna Zakona o finansijskom lizingu.
Smanjenje administrativnih procedura: Iako su jednostavne i brze procedure jedna od prednosti lizinga kao finansijskog proizvoda, ova odlika lizinga se dodatno može unaprediti. Trenutno, za realizaciju dokumentacije je potrebno više vremena nego što prođe od zahteva privrednika za korišćenje lizinga do njegovog odobrenja, a osnovna dokumentacija za dobijanje lizinga u Srbiji podrazumeva set od nekoliko dokumenata i ne prati standarde koji postoje u evropskim državama. Jedna pozitivnih inicijativa tiče se projekta e-registracije u Registru finansijskog lizinga, a lizing kompanije su ga pokrenule zajedno sa Agencijom za privredne registre (APR).