Ljudi koji se ozbiljno bave menadžmentom u biznisu, smatraju da su politika i ekonomija u direktnoj suprotnosti. Problem je što političari planiraju na kratke staze, jer se njihov plan svodi na nekoliko meseci u izbornoj godini, a trebalo bi da bude bar petogodišnji. U Evropskoj uniji se planira sedam godina unapred, a za infrastrukturu se izrađuju i desetogodišnji planovi. To znači da planovi ekonomskog razvoja treba da traju duže od mandata jedne vlade i da se ne menjaju posle svakih izbora.

Prethodna ocena ne važi samo za Srbiju, ali baš sada imamo priliku da je proverimo, pošto se početkom 2007. godine nalazimo u fazi koja bi se mogla označiti kao – „pre i posle“. Odnosno, pre formiranja nove vlade i posle izbora. Pa, kako izgleda poslovati u Srbiji „pre i posle“?

– Ako ljudi kažu da im je najvažniji ekonomski boljitak, onda i vlada mora svaki dan, veliki deo svog vremena, da radi više na tome. Da se usredsredi na jedan cilj, a ne da gađa „okolo“. Važno je ne oklevati. Dobre osobine srpskih preduzetnika su inventivnost, preduzimljivost, energičnost i fleksibilnost. Upoznao sam mnogo preduzetnika, od radnika do vlasnika velikih kompanija koji, čak i ako im zatražite da vam za dve nedelje izgrade hotel, odgovaraju pozitivno. I vi i oni znate da je to nemoguće, ali taj preduzetnički duh i volja mnogo znače – kaže za Biznis magazin Majkl Polt, ambasador SAD u Srbiji.

Srbija je, nema sumnje, veoma koloritna kada je reč o tipu biznismena. Džordž Bobvoš, koji je sada na čelu međunarodne kompanije TriGranit, a odlično nas poznaje, jer je bio prvi direktor beočinske cementare Lafarž posle privatizacije, primetio je, na primer, da postoje dva tipa srpskih privrednika. Prvi je elegantan, dinamičan i obavezno ima tri mobilna telefona. Radi po ceo dan, ali ni sam ne razume ciljeve koje je sebi postavio.

– Drugi tip su biznismeni sa brkovima, koji su mnogo glasniji. Međutim, takvi uvek znaju šta hoće i nemaju nedoumice. Oni su mi simpatičniji jer odražavaju način života u Srbiji – kaže Bobvoš za naš magazin.

Voja Žanetić, marketinški stručnjak i biznismen-preduzetnik, takođe je fasciniran preduzetničkim duhom koji je stvoren u Srbiji.

– Tolika energija retko gde danas može biti viđena. Imamo mnogo ljudi koji su krenuli potpuno samoniklo i napravili neverovatan uspeh. Napravili, imali energije, stvorili, a da nisu imali iza sebe porodični bekgraund, u smislu da su nasledili biznis od prethodnih generacija. Od tih ljudi se mnogo, mnogo može naučiti – kaže Žanetić u intervjuu za Biznis.

U praksi to može tako da izgleda što Zoran Drakulić, predsednik kompanije Ist point, najavljuje velike investicije:

– Ukoliko realizujemo sve što smo planirali, mogli bismo do kraja 2008. da stignemo do prometa od 1,5 milijardi, a možda i dve milijarde dolara, kaže Drakulić.

A i banke ne zaostaju u razvoju. Rajfajzen banka, kao stopostotni osnivač društva za upravljanje Investicionim fondom, do kraja ovog kvartala treba da startuje sa radom sopstvenog investicionog fonda, najavljuje za Biznis Zoran Petrović, član Izvršnog odbora Rajfajzen banke.

Da li ima problema sa pronalaženjem odgovarajućih kadrova? U istraživanju Biznis magazina, Sonja Cagronov vlasnica “Top career”, preduzeća koje pronalazi i priprema kadrove, kaže da su naši top menadžeri bili jako skupi na početku tranzicije.

– I danas je tako, i to možda ne zato što su toliko dobri, već zato što ih zaista nema dovoljno. Biti menadžer do pre nekoliko godina značilo je imati dobre kontakte i tom “linijom” završavati sve poslove. Danas biti menadžer znači imati i kontakte, i veštinu, ali i mnoga druga znanja – kaže Sonja Cagronov.

I na kraju: „Beograd je centar Balkana. Ni u periodu sankcija, tokom devedesetih godina, nijedan od susednih glavnih gradova nije preuzeo primat nad srpskom prestonicom“, ocenjuje Dejvid Veb, stručni konsultant u britanskoj PR agenciji MmD.

Kamo sreće da je tako. Pre i posle.