Ćirilica, trubači i ravna panonska polja su za Savu Dalbokova, direktora Erste banke, omiljene slike na novom poslu. Pa, pošto je u Novi Sad došao preko Stare planine, još u rodnoj Bugarskoj naučio je mnogo o svojim komšijama Srbima. Za razliku od njega, Majku Ahernu, doskorašnjem predsedniku Saveta stranih investitora, nikako nije jasno da se imidž naše zemlje u svetu toliko razlikuje od realnosti

Šta je radio u Srbiji i da nije slučajno bio u vojsci – sa čuđenjem su nedavno pitali neki poznanici Majka Aherna, doskorašnjeg predsednika Saveta stranih investitora. Iako ova poražavajuća negativna percepcija o ugledu naše zemlje u svetu za gospodina Aherna nije utemeljena u realnosti, on ne može da porekne činjenicu da je internacionalna slika o nama – mutna.

“Kako su utisak i stvarnost različiti? Osećam da je Srbija ništa drugo nego normalna zemlja, a Beograd normalan grad”, razočarano zaključuje u razgovoru za Magazin Biznis predsednik ove ugledne inostrane institucije, koja ovih dana proslavlja četiri godine poslovanja na našim prostorima.

Ali ono što je za Aherna paradoks, za Savu Dalbokova, direktora Erste banke u Srbiji, nije nikakvo iznenađenje, s obzirom na to da je na “privremeni rad” u vojvođansku ravnicu stigao preko Stare planine. Još u rodnoj Bugarskoj znao je mnogo detalja o svojim komšijama Srbima. Njegov imenjak, Sveti Sava, ćirilica, trubači i ravna panonska polja – omiljene su mu slike iz “radnog okruženja”.

Petica za bankarski sektor

Bankarski sektor u Srbiji u poslednjim godinama beleži dinamičan rast koji je baziran na širenju portfolija proizvoda banaka, smanjenju kamatnih stopa za kreditne proizvode i stabilnom prilivu novca, ocenjuje Dalbokov.
– Konkurentni uslovi koji su stvoreni u ovoj oblasti svakako idu u korist klijenata. Isto tako, uz aktivno zalaganje Narodne banke Srbije i kroz dolazak međunarodnih strateških investitora u Srbiju, stvoren je stabilan domaći bankarski sektor koji svoje poslovanje bazira na tržišnim načelima. To je važno i dobro za dalji ekonomski razvoj države. 

– Sviđaju mi se i pešačke zone u centru Novog Sada i Beograda, istorijske tvrđave Kalemegdan i Petrovaradin, kao i šetališta i plaže uz Dunav u oba grada. Srpska prestonica prolazi kroz jednu vrlo dinamičnu fazu razvoja i to se oseti i u ritmu života grada. Izazovi brzog rasta najvidljiviji su u saobraćaju i u pronalaženju parking mesta u centru grada. Ova i slična pitanja “muče” svaku metropolu u svetu i u regiji. Iskreno verujem da će Beograd tokom narednih godina zabeležiti pozitivan razvoj.

Majk Ahern opisuje Beograd kao veoma interesantno mesto za život u kome su ljudi gostoljubivi, a društvena događanja prilagođena različitim ukusima.

– Oni koji me dobro poznaju, znaju da nisam osoba koja voli buran društveni život. Uživam u sportu i vožnji bicikla ili u trčanju kraj reke. Beograd ima sjajne predispozicije za uspeh. Radeći u mnogo različitih zemalja bio sam u poziciji da pravim poređenja. Mogu da zaključim da su moje beogradske kolege sposobnije nego stručnjaci iz iste oblasti u bilo kom delu sveta. U kancelariji sam sa njima proveo najviše vremena. Odmah mi se dopalo to što strance ne tretiraju ništa bolje ni gore nego Srbe. Tako i treba da bude. Otvoreni su i ničim sputani – opisuje Ahern svoje kolege iz Srbije, za koje kaže da su preduzimljiviji od drugih.

Sudeći po komentarima naših sagovornika, domaći preduzetnici slobodno mogu svojim kolegama da drže predavanja iz ekonomije preživljavanja, jer su naučili kako da opstanu u svakoj situaciji. To se, prema objašnjenju Majka Aherna, najbolje videlo devedesetih godina kada su se Srbi snalazili u međunarodnoj izolaciji i sankcijama, ali i u periodu blagostanja, neposredno pre toga kada je kao nesvrstana zemlja, bivša Jugoslavija bila jedna od najuspešnijih zemalja zapadnog komunističkog sveta. Sada su se veoma brzo prilagodili i na tržišne uslove poslovanja. Možda ima nečega i u tome što je Balkan, zaključuje Ahern, u stvari prostor sačinjen od biznisa, politike, društvenih i istorijskih događanja.

Sava Dalbokov kaže da mu se čini da srpski biznismeni koji su uspeli da izgrade jaka i uspešna preduzeća, žive zajedno sa svojim firmama i veoma su duboko uključeni u sve što se u kompaniji dešava.

Investirali 2,5 milijardi evra

Do sada su članovi Saveta stranih investitora uložili preko 2,5 milijardi evra u tržište Srbije i Crne Gore, a ta cifra raste svakog dana. A sve je počelo kada se četrnaest vodećih stranih investitora u Srbiji, uz podršku OECD-a okupilo 15. jula 2002. godine u svojevrsnu organizaciju – Savet stranih investitora (Foreign Investors Council). Cilj ove neprofitabilne organizacije bio je da “zajedno sa vladinim organizacijama doprinese unapređenju investicione klime za domaće i strane kompanije na tržištu kroz otvoren, neformalan dijalog između različitih interesnih grupa”.
Savet redovno izdaje svoju publikaciju, takozvanu Belu knjigu, u kojoj ukazuje na glavne prepreke na koje nailaze strani investitori u svakodnevnom poslovanju. Poseban značaj tih publikacija leži u činjenici da ulagači kroz njih, osim kritika, nude i, po njihovom uverenju, najbolja rešenja za prevazilaženje problema.
Finansijski rezultati u raznim delovima privrede pokazuju da je moguće poslovati u Srbiji i da je moguće ostvariti finansijske ciljeve u razumnom roku. Danas se Savet sastoji od 120 članova koji predstavljaju najznačajnije strane kompanije na domaćem tržištu i zapošljavaju preko 120.000 ljudi.  

– Po pravilu, oni imaju bogata poslovna i životna iskustva, pragmatični su i fleksibilni prema tržišnom okruženju i to u pozitivnom smislu – ocenjuje Dalbokov, koji se još privikava i prilagođava jezičkim razlikama između srpskog i hrvatskog, s obzirom na to da je pre dolaska u Srbiju proveo četiri godine u Hrvatskoj, radeći u Erste banci.

A kad o Srbiji govore kao o tržištu, obojica ga opisuju kao relativno atraktivno, što zbog potencijala rasta, što zbog pozicije u jugoistočnoj Evropi. A da bi srpska privreda počela da raste “kao kvasac”, potrebne su strane direktne investicije u realnom sektoru, ali je podjednako važan i razvoj malih i srednjih preduzeća, tvrde.

– Uz stabilnu političku situaciju i jasnu perspektivu Evropske integracije Srbije, razvojne šanse su dobre i za strane strateške ulagače i za privatne preduzetnike. Nedavne velike transakcije strateškog povezivanja vršačkog Hemofarma sa nemačkom Štadom i preuzimanje Mobtela od norveškog Telenora potvrđuju atraktivnost i potencijal srpskog tržišta na lokalnom, ali i na evropskom nivou – ističe Dalbokov.

Sa pozicije na kojoj se nalazi u Savetu stranih investitora, Majk Ahern je već nekoliko puta upozoravao da Srbija nije privlačna destinacija za ulaganje, kada se pogleda svetska investiciona mapa. Nedavno je istakao da je jedan od glavnih krivaca za to – državni monopol nad gradskim građevinskim zemljištem. Njegova privatizacija smanjila bi dugačku proceduru za dobijanje dozvola i učinila da naša zemlja postane mnogo privlačnija za ulagače.

– Kad se srpska ekonomija pogleda iz makro perspektive, može se reći da je prošla godina bila relativno dobra. Videli smo suficit u državnoj kasi, smanjenje spoljnotrgovinskog deficita, ekonomski rast i relativno stabilan kurs. Bilo kako bilo, ja nažalost mislim da “đavo leži u detaljima” i sitnim začkoljicama i zato Srbija još nije na investicionoj mapi. Bez obzira na statistiku koja govori o stranim direktnim investicijama, mi moramo da se zapitamo šta je sa “grinfild” investicijama. Ekonomski rast mora da bude veći od pet, šest procenata da bi zemlja uopšte mogla da se takmiči sa ostalim evropskim zemljama – smatra Ahern.

Osvajanje tržišta

Pred kraj 2005. godine smo pokrenuli program sveobuhvatne modernizacije banke koji ćemo okončati do kraja ove godine, kaže Dalbokov.
– Intenzivno radimo i na razvoju naše poslovne mreže, a samo u ovoj godini ćemo otvoriti najmanje 12 novih poslovnica. Uz sve te aktivnosti, veseli nas što beležimo rast u poslovanju i sa korporativnim klijentima, a naročito sa stanovništvom. Trenutno držimo oko dva odsto bankarskog tržišta u Srbiji, a cilj nam je da kroz naredne godine rastemo znatno iznad tržišnog proseka. Pripremamo niz novih proizvoda na području kreditnih i depozitnih poslova, kao i u domenu elektronskog bankarstva.  

Ipak, kad ekonomski razvoj naše zemlje posmatra dugoročno, onda je, priznaje, optimista. Nema sumnje, kaže, da će Srbija biti deo Evropske unije. Međutim, kad stvari posmatra na kratak rok, Ahern je, kako kaže, razočaran.

Razmišlja o tome kako bismo, da smo malo više radili prošle godine, bili mnogo bolji sledeće nego što to iz ove perspektive možemo da budemo. Takođe, iskreno priznaje da se ovde oseća da produžena izborna kampanja još traje i da je velika doza populizma prisutna kod političara.

Ahern je, baš kao što je i počeo, svoje izlaganje o Srbiji i završio percepcijom o našoj zemlji u svetu.

– To se pod hitno mora promeniti! Dovođenje poslovnih ljudi u zemlju, lidera koji će o njoj kreirati pozitivno mišljenje, plasirati pozitivne informacije u svetske medije učiniće da Srbija zaista postane ekonomska sila na Balkanu i deo Evropske unije.

Anica Nikolić