Međugodišnja inflacija u Srbiji u julu, iznosila je 12,8 odsto, a procenjuje se da će  vrhunac dostići u septembru i da će iznositi 14 odsto; rast cena će se nastaviti i u 2023. godini, a povratak u granice ciljane inflacije trebalo bi da se dogodi tek u prvoj polovini 2024. godine.

Ovakve ocene Narodne banke Srbije (NBS) saopštene su 17. avgusta na predstavljanju Izveštaja o inflaciji. Prema rečima guvernerke NBS, Jorgovanke Tabaković, očekuje su da će u tekućoj, 2022. godini, prosečna inflacija iznositi između 11 i 11,5 odsto. Kako je saopšteno, “nije realno da inflacija bude manja od procenjenog”, te da bi trebalo da ostane povišena sve do polovine sledeće godine, u ovakvim geopolitičkim uslovima i sa ovako lošom poljoprivrednom sezonom.

„Pod uticajem visokih troškovnih pritisaka, pretežno iz međunarodnog okruženja, inflacija u Srbiji nastavila je da se kreće uzlaznom putanjom i u julu je iznosila 12,8 odsto međugodišnje, od čega je oko 70 odsto doprinosa poticalo od rasta cena hrane i energenata“, kazala je guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković.

Tabaković je navela da je NBS, u maju, kada je raspolagala podatkom o aprilskoj inflaciji, pretpostavila da će inflacija još u nekoliko narednih meseci nastaviti da se kreće uzlaznom putanjom, jer su intenziviranje geopolitičkih tenzija i nepovoljniji agrometeorološki uslovi od očekivanih, uticali na to da cene hrane i energenata prethodnih meseci ostvare veći rast od predviđenog.

“Iako se smanjuju troškovi međunarodnog prekomorskog transporta, pritisci na globalnu inflaciju i dalje potiču od zastoja u globalnim lancima snabdevanja i nestašica pojedinih sirovina u proizvodnji“, navela je guvernerka Tabaković.

Zbog takve kombinacije faktora inflacija se, kako je navela, u mnogim razvijenim zemljama poslednjih meseci našla na višedecenijskim maksimumima – u Sjedinjenim Američkim Državama na najvišem nivou za protekle četiri decenije, a u zoni evra na najvišem nivou od njenog osnivanja.

Prema rečima guvernerke Tabaković, efekti geopolitičkih tenzija na svetske cene energenata i primarnih poljoprivrednih proizvoda i razmerama energetske krize, nije zabeležen još od sedamdesetih godina prošlog veka.

„Prosečna cena gasa, koja je reperna za evropsko tržište, u julu ove godine u proseku je iznosila preko 1.800 dolara za hiljadu kubnih metara, što je četiri puta viša cena nego godinu dana ranije i 16 puta viša cena u odnosu na prosečnu za 2020. godinu“, navela je guvernerka.

Slično, kako je kazala Tabaković, berzanska cena električne energije u zemljama zone evra (Austriji i Francuskoj) u julu je u proseku iznosila 360 odnosno 400 evra po megavat-satu i bila je za oko četiri odnosno pet puta viša nego godinu dana ranije, dok je svetska cena nafte, iako u padu od sredine juna zbog jačanja recesionih pritisaka na globalnom nivou, u julu u proseku iznosila 109 dolara po barelu i bila je viša za 46 odsto nego pre godinu dana.

„Pored toga, svetske cene žitarica, merene indeksom FAO, od početka godine beleže dvocifren međugodišnji rast, koji je u julu iznosio oko 17 odsto“, kazala je Tabaković.

U izveštaju NBS se ističe da je neizvesnost ostvarenja projekcije inflacije u Srbiji i dalje velika i da se ona najviše odnosi na faktore iz međunarodnog okruženja: na efekte konflikta u Ukrajini i raspoloživost energenata kao i njihove cene, te izglede globalnog privrednog rasta.

Kada je reč o domaćim faktorima, rizici projekcije u najvećoj meri odnose se na rezultate ovogodišnje poljoprivredne sezone i na kretanja u sektoru energetike, u pogledu obima proizvodnje uglja i električne energije na domaćem tržištu. Važno je i po kojim cenama će se uvoziti deo gasa iznad nivoa ugovorenog sa Rusijom, a uticaće i mere koje će Vlada Srbije preduzeti da bi obezbedila energetsku sigurnost na domaćem tržištu.

Kako je naglasila guvernerka Tabaković, NBS će nastaviti da prati kretanja na međunarodnom tržištu i procenjivati da li ima potrebe za dodatnim zaoštravanjem monetarnih uslova kako bi se obezbedio povratak inflacije u ciljane granice. (M.B.)