Др Ереш је спојио неспојиво – чоколаду и мекиње – и добио невероватан производ за који би и сам могао да буде “манекен”: за годину дана смршао је 42 килограма

Чоколада од које не само што се не дебља већ се и мршави, звучи као алхемичарски задатак новог доба оптерећеног савршеним пропорцијама.

Др Иштван Ереш уместо магијског знања има докторат хемијских наука и тврди да у рукама има управо такав производ. Створен је након пет година експериментисања и истраживања у малој приватној лабораторији у Мађарској у коју је уложио велики део животне уштеђевине. Сада је на прагу да из осаме лабораторијског научног рада изађе у свет приватних предузетника и да свој патент, након експерименталне фазе, преведе у комерцијалну производњу. Због тога је конкурисао за место у бизнис инкубатору у Суботици и добио простор од 150 квадратних метара где ће сместити своје машине и за почетак запослити пет радника.

Истраживачки рад

Др Иштван Ереш је пре више од 15 година напустио хемијску индустрију “Зорка” трагајући за лабораторијама где ће задовољити своје професионално интересовање за припрему смеса за сточну храну и справљање најбољих комбинација које доводе до брзог раста телесне масе код домаћих животиња. Радио је у научноистраживачким лабораторијама у Бразилу, Индији, Шведској, Норвешкој, а године проведене на овом послу имале су за резултат две оригиналне смесе које је патентирао. Новац добијен на име права за њихову производњу, онда је, парадоксално, утрошио у истраживање како да помогне људима да смршају.

Признаје да је и сам имао проблем са вишком килограма, али је основни разлог био у томе што су подаци Светске здравствене организације говорили да је то непријатност са којом се бори више од 60 одсто становништва развијених земаља. Знајући од чега се гоји, др Иштван Ереш је последњих пет година провео у Мађарској у приватној лабораторији идући у супротном правцу – трагајући за решењем како ослабити. Тако је дошао до чоколаде која поседује све квалитете које данашњи конзументи траже – слатка је, лако доступна и пружа омамљујуће задовољство чулима док се једе.

Отпорна на врућину

Једна до особина чоколаде др Иштвана Ереша јесте и да се не топи на температури до 50 Целзијусових степени. Због тога су се за њу на сајмовима прехрамбених производа посебно заинтересовали трговци из земаља са тропском климом, где је лети готово немогуће трговати чоколадом.

Др Ереш је чоколади дозволио да остане слатка, али јој је додао активне баластне материје у виду мекиња које данас, наравно, нико не воли да једе јер су ружног и укуса и мириса. Али су неопходне.

– Активне баластне материје су откривене пре 25 година и важне су за одржавање телесне тежине, а посредно и за очување здравља организма, јер је прекомерно гојење узрочник многих обољења – каже др Ереш.

За буцмасте полицајце

Човеку је потребно да дневно у организам унесе од 20 до 25 грама баластних материја, а да би то постигао, потребно је, примера ради, да поједе седам килограма бресака. Уместо тога, др Ереш је понудио неколико чоколадних пралина или бомбона које пружају осећај ситости а не гоје.

Прве његове чоколаде испитане су на интерној клиници у Будимпешти на 30 буцмастих полицајаца којима је прекомерна тежина почела не само да смета у послу, већ и да проузрокује озбиљне здравствене проблеме. Група која је осим прописане дијете узимала и чоколадне пралине и “редуктор”, желе чоколадне таблете, месечно је омршавила од 2,5 до четири килограма. Др Ереш би могао и сам да буде “манекен” својих производа: за годину дана уз помоћ својих чоколадица смршао је 42 килограма! За своје чоколаде добио је и четири међународна признања за квалитет намирница: у Мадриду, Њујорку, Бриселу и Бејруту.

Међутим, рад у лабораторији за научника је мањи проблем од изласка на тржиште. У Мађарској је за почетак направио промотивну производњу од 450.000 паковања од по 200 грама разних врста чоколада. Испоставило се да није свеједно шта производи и како пласира на тржиште.

Нови укуси

– Прво смо на тржиште изнели “редуктор” желе таблете, које су помало горке, што се многима није допадало, али интересовање је било огромно. То су први схватили трговци, и док смо их ми продавали за око 300 форинти (мало више од 80 динара) по кутији, они су их пласирали по десет пута вишој цени. Да бисмо задовољили различите укусе покренули смо производњу пралина и пуштали нове укусе на тржиште – кокос, бадем, лешник, тирамису – каже др Ереш.

Постепено је ширио породицу “a-Magic” производа, како их је регистровао у Мађарској, те је производио чоколадну гуми-таблу и бар-чоколаду, која се жваће док се потпуно не растопи у устима, затим обичну бар-чоколаду са пет укуса, гумиране чоколадне бомбоне, те чоколаду за дијабетичаре која не само што ће задовољити њихову потребу за слатким, већ ће допринети и регулисању телесне масе, што је најчешће основни узрок настанка дијабетеса Б типа. За децу су смишљене и чоколадне грануле које се топе у млеку.

Улазница за мегамаркете

Један од проблема са којим се производња др Иштвана Ереша сусретала у Мађарској јесте и проблем пласмана у мегамаркетима. Он каже да би се питање одложеног плаћања и лако могло превазићи, пошто ови маркети преузету робу обично плаћају тек после 90 дана. Али, далеко је већа тешкоћа било плаћање “улазнице”, односно одређене цене да би уопште неки маркет узео робу у продају. Тако је ланац “Теско” тражио уплату од 10.000 евра како би прихватио нови производ.
Слична је ситуација и са нашим мегамаркетима и др Иштван Ереш каже да је то једна од највећих препрека у пласирању робе на тржиште, поготово што је и домаће становништво све више навикнуто да се снабдева у великим трговачким ланцима те је неопходно за нов производ да буде присутан на њиховим рафовима.

Иако је пробна серија изузетно добро прошла, тренутно у Мађарској не постоје добри услови за покретање мале производње, нема банкарских кредита ни субвенција државе, каже др Ереш, те се због тога вратио у Суботицу јер се нада да ће у бизнис инкубатору бити довољно “заштићен”, док економски не ојача.

Потребан партнер

– За изнајмљивање и уређење простора и све што то прати требало би ми вероватно и до 300.000 евра. Новац који сам некада имао утрошио сам на истраживања, и мада бих од уштеђевине од рада у свету могао да живим лагодно, жао ми је да пропадне оно што сам створио и патентирао. Кренућу сам у производњу, донећу овде машине које сам сам конструисао и чија је књиговодствена вредност 50.000 евра, али би била далеко већа да сам морао да их купујем. За почетак планирам производњу од 300.000 јединица производа, од по 200 грама, за годину дана. Идеално би било када бих нашао партнера да ме подржи, да проширимо производњу, те да она тече у три смене када бисмо упослили и до 25 радника – каже др Ереш.

Према првим прорачунима, производна цена 100 грама једне од девет чоколадних врста, колико их је до сада развио, кретала би се до 0,9 евра. Ипак њену цену одредиће трговачка маржа и, наравно, ПДВ. Др Иштван Ереш каже да би идеално било када би бизнис инкубатори имали и законску потпору за присуство у трговачким кућама, можда кроз неку врсту стимулација за производе из малих и средњих предузећа, јер је малим произвођачима увек много теже да се на тржишту пробију поред великих кондиторских фирми.

Катарина Ивановић