Поремећаји понуде и тражње на тржишту су и даље присутни. Ланци снабдевања се нису стабилизовали, а поједини производни капацитети поново испадају из погона због раста новооболелих. Неки производи толико коштају да се уопште не исплати превозити их. Иако економисти кажу да је инфлација под контролом, у појединим гранама поскупљења су огромна, а последице драматичне
Тврдња економиста да нема аргумената да је раст цена неконтролисан и да би могао да изађе из циљане инфлације НБС, не значи много појединим привредним гранама попут грађевине и прехрамбеног сектора, који су се нашли на највећем удару. Неки производи су у последњих годину дана поскупели неколико пута, што угрожава не само профитабилност већ ће се одразити и на смањење инвестиција. Саговорници Економетра се слажу да се не могу сва поскупљења одједном превалити на џеп крајњег потрошача, јер би то значајно угрозило тражњу. Али су, исто тако, наши саговорници уверени да ће неминовно доћи до пада куповне моћи грађана.
У САД, Немачкој и Великој Британији се бележе највеће стопе инфлације у последњих неколико деценија, каже Бојан Станић, помоћник директора Центра за стратешке анализе Привредне коморе Србије. Услед инфлаторног притиска, Русија је, како каже, наставила да повећава референтну стопу, која сад износи близу седам одсто (6,75 одсто).
– Поред наглог раста тражње, поједини аналитичари сматрају да је нагли скок инфлације у САД, Великој Британији и еврозони последица упумпавања новца у привреду, више него што је тржиште могло да избалансира – каже Станић.
Само со није поскупела
Међугодишња инфлација у Србији у јулу је износила 3,3 одсто, а у августу 4,3 одсто. Када се гледају те бројке неко би рекао да се ништа страшно не дешава, али са тим се не би сложио Милош Мијић, власник ланца пекара „Домаће кифлице“, који каже да им од репроматеријала у протеклим месецима само со није поскупела. Па чак и да је плаћају као злато, не би им био проблем, јер њу најмање користе. Далеко веће главобоље су им задала велика поскупљења свих осталих производа. Прво их је, како каже, „упропастило“ уље које су плаћали 90 динара без ПДВ, а данас га плаћају 145 динара са могућношћу да цена и даље расте јер је настављен раст цене сунцокрета. Међутим, није само сунцокретово уље поскупело, палмино уље је три пута скупље него крајем прошле године.
– У последњих месец дана брашно је поскупело са 31 динар на 38 динара када се узима на шлепер. Само бело месо је поскупело 50 одсто, по последњој фактури смо га платили 480 динара по килограму, а било је 320. Не знам да ли су то „златни пилићи“ и шта се дешава, али су поскупљења огромна – каже Мијић.
Нису заобиђени ни слатки надеви попут џемова које стављају у кифлице (5-15 одсто су веће цене), затим сирева (20-25 одсто раст цена), краткотрајног млека (око пет одсто). Будући да раде кетеринг и доставу, додатно их је погодило поскупљење амбалаже. Наиме, квадрат картона их је до пред Нову годину коштао 28 динара, а тренутно га плаћају 48 динара.
Foto: Pixabay
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- ИЗЛОЖБА ТРАЈНЕ ВРЕДНОСТИ – ЗБИРКА УМЕТНИЧКИХ ДЕЛА ДДОР ОСИГУРАЊА: Брига о културном наслеђу
- BALKAN TEXTILE FAIR 2021. У БЕОГРАДУ: Joш jeдaн прojeкaт дoбрe сaрaдњe Србиje и Турскe
- КОНФЕРЕНЦИЈА О ИНВЕСТИЦИОНИМ ПОТЕНЦИЈАЛИМА СРПСКЕ: Милијарду евра инвестиција Србије у Републику Српску
- Следећи број Економетра излази 2. новембра 2021.
