Krize, kao agresivne vode, traže mane u moralnom sklopu i drobe ga. Ljudi koji ne shvataju da je poslovna etika suštinska odlika poslovanja uglednih, lako posrću pravdajući se besmislenim izgovorom da “svi danas tako rade”
Poznato je da su krize sastavni deo poslovanja preduzeća i nacionalnih ekonomija. Periodično, krize dobijaju svetske razmere. U knjizi “Naučni i tehnološki progres – Osnovne koncepcije i metodi merenja” Vidoje Vasiljević analizira krize kao ciklične pojave različitih uzroka, perioda javljanja, trajanja, posledica i slično. Po Vasiljeviću, “celokupan dosadašnji razvoj ljudskog društva je obeležen cikličnim kretanjima, periodima krize i poleta, kako u materijalnoj, tako i u duhovnoj sferi. Faze uspona i padova u dosadašnjoj istoriji ljudskog društva smenjuju se u razmacima od po nekoliko godina, do nekoliko decenija, ili vekova.
Uobičajena je podela, s obzirom na dužinu njihovog trajanja, na tri glavna tipa ciklusa: kratkoročne, srednjoročne i duge cikluse. Pod kratkoročnim kretanjima podrazumevaju se promene koje u sebi sadrže, odnosno obuhvataju sezonske varijacije, fIuktuacije usled delovanja prirodnih faktora i oscilacije pod uticajem promena na međunarodnom tržištu. Srednjoročna kretanja imaju razne pojavne oblike od kojih ćemo navesti najpoznatije: privredni ciklusi (business cycles), investicioni ciklusi (investment cycles), politički ciklusi (political business cycles), prostorni ciklusi (spacial cycles) itd.”
Svaka kriza, pogotovo ako dugo traje, nosi sa sobom i eroziju morala koja zahvata pojedince, ljudske zajednice i firme. U poslovnoj etici najvažnija pitanja su: koje pretnje nose periodi krize, kako prepoznati i odmeriti njihovo dejstvo i, konačno, kojim merama umanjiti posledice njihovog delovanja. Ove analize treba da sadrže sagledavanje problema na tri ravni: (a) individualnom (personalnom), (b) unutrašnjem (unutar firme) i (c) spoljašnjem (odnos firme sa okruženjem).
Za menadžment su jednako važna sva tri aspekta poslovnog morala, jer je cilj sačuvati zdrav korpus organizacije uprkos naletu krize. Nije isključeno da će većina firmi pribeći etičkom računu i – to moramo prihvatiti kao racionalan pristup pretećoj opasnosti. Srozavanje poslovnog morala kod pojedinaca i, na žalost, čitavih preduzeća i ljudskih zajednica javlja se sve češće. Lako je prepoznati simptome moralnog propadanja počevši od vulgarnog rečnika, primitivnih poslovnih igara, poslovne nediscipline, izbegavanja potpisivanja uobičajenih ugovora, neispunjavanja dogovora i zajednički potpisanih uslova saradnje, zloupotrebe informacija, zloupotrebe ovlašćenja, korupcije pa sve do prenebregavanja plaćanja dugova.
Etika u biznisu
Poslovna etika kod nas ima začetke u samoupravljanju i nije odmakla dalje od prava radnika i mogućnosti delovanja sindikata. Predmet poslovne etike jeste upoznavanje sa etičkim konceptima i kanonima dobrog ponašanja u poslu. Stoga knjiga “Etika u biznisu” prof. dr Rade Plavšić, koja će uskoro biti objavljena, pretenduje da popuni prazan prostor u domaćoj stručnoj i naučnoj literaturi iz oblasti koja je relativno nova.
Okosnicu knjige čine skripta i koncepti predavanja (tzv. handouts) održanih na Fakultetu za menadžment malih preduzeća u Beogradu.
Knjiga je osmišljena kao mozaik najvažnijih tema iz oblasti poslovne etike. Sadržaj je ograničen na program edukacije menadžera na poznatim univerzitetima, sa određenim prilozima koji uobličuju specifične potrebe tzv. permanentnog obrazovanja. Na taj način se pokušalo da se što šire obuhvate i čitaocima predstave savremene teorijske postavke etike u biznisu.
Tekstovi i primeri u ovoj knjizi imaju ambiciju da edukuju i podstiču mlade ljude da se realizuju kao vernici poslovne etike. Imajući u vidu da je poslovna etika nepoznat predmet u ranijim programima visokoškolskih ustanova, ova knjiga može biti korisna i starijim generacijama.
Krize, kao agresivne vode, traže mane u moralnom sklopu i drobe ga. Ljudi koji ne shvataju da je poslovna etika suštinska odlika poslovanja uglednih, lako posrću pravdajući se besmislenim izgovorom da “svi danas tako rade” (Everyone’s doing it) ili da “cilj opravdava korišćenje svih sredstava”. Na individualnom nivou, slično Platonovoj trijadi, ključne odlike koje se zahtevaju u periodima krize jesu moralna hrabrost, samokontrola i strpljenje. Naravno, moralna hrabrost podrazumeva spremnost da se prihvate sve konsekvence sopstvenih akcija i da se suoči sa osudom odluka koje su suprotstavljene strategiji “linija manjeg otpora”. I, to je ono što moralno hrabre pojedince čini posebnim! Veoma je bitno za poslovne ljude i preduzeća u celini da, baš u periodima krize, budu na visini svog zadatka i dostojanstva. Naleti nevolja ne bi smeli da obeshrabre najbolje. Jer, za utehu, cinici kažu: bolji su prošli gore. Svakom ozbiljnom menadžeru je jasno da su poslovanje i upravljanje preduzećem putanja na duge staze i da “lovci u mutnom” nemaju nigde dugoročnu perspektivu. Postojanost u održanju (očuvanju) “moralnog formata” jeste neizmerno važno pitanje! Stalnost “formata” u svim uslovima čini “format” velikim, jer se ne smanjuje kad se atmosfera “zgusne”.
Krize, pogotovu one razorne, često su praćene opštim siromašenjem preduzeća i otpuštanjem radnika. Praksa poslovne etike zahteva fer postupanje kada je ovo neizbežno. Nedopustivo je stihijno i bez najave izbacivanje ljudi na ulicu. Kolikogod bilo teško i iziskivalo truda, menadžment mora sprovesti korektnu proceduru u kojoj će svakom otpuštenom radniku biti objašnjeno zašto je ostao bez posla. Zaposleni hoće i imaju pravo da znaju šta se događa, kakve su perspektive i šta svaki pojedinac treba da radi i koji teret mora da podnese u teškom trenutku za organizaciju. Kad je menadžment dorastao situaciji ljudi znaju odgovore na ova pitanja i ne treba da okoliše sa poštenim sučeljavanjem. Najvažnije je poverenje zaposlenih, jer ako se od ljudi traži žrtvovanje i strpljenje mora se predočiti veličina odricanja i očekivana korist.
Poslovni moral u kriznim vremenima ima još jednu dimenziju, a to je šansa. Šansa da se u atmosferi opšte pometnje etičkih normi zadobije konkurentska prednost. Jer, poznato je da baš u nesigurnim i problematičnim vremenima ljudi traže bilo kakav oslonac i kada se otkrije partner kojem se može verovati – to je šansa za dugoročnu i trajnu saradnju. Pošteno poslovanje u kriznim vremenima treba posmatrati kao ulaganje u budućnost. Poslovna etika u nestabilnim vremenima, odnosno poštenje, kad svi posustanu, ima svoje pojačano dejstvo na ugled i benefite organizacije koja istraje u svom moralnom stavu (ethical credo).
Recept za krizu
Novija istorija obiluje raznovrsnim krizama padovima i usponima, propadanjem firmi, tako da se u svakom boljem udžbeniku iz menadžmenta mogu naći praktični saveti za ponašanje u slučaju krize. Postupci koji se preporučuju da se u kriznim vremenima očuvaju moralni integritet i etički standardi su, uglavnom, sledeći:
sprovesti istraživanje kojim će se proveriti moralna klima u organizaciji
proslaviti svaki i najmanji uspeh donositi odluke konzistentne sa etičkim standardima koji su formirani pre krize poverenje se zadobija držanjem obećanja prihvatati feedback sa zahvalnošću sprečiti odlazak dobrih radnika tako što će im se posvetiti pažnja i, kada je nužno, ponuditi dodatne pogodnosti menadžment i zaposleni treba da dele sopstvena uverenja i moralne vrednosti sa etičkim konceptom organizacije donositi odluke konsenzusom u skladu sa standardima i moralnim kodeksom organizacije sačuvati legitimnost u poslovanju tako što se zahteva poštovanje zakona i strukovnih normi očuvati organizacioni integritet i kontrolu nad svim segmentima poslovanja organizacije držati otvorenu komunikaciju tako da se svi zaposleni osećaju udobno i zaštićeno često razgovarati sa zaposlenima na svim nivoima pružajući usmerenje i podsticaj da se istraje na moralnom kursu organizacije stariji menadžeri postaju moralni uzor svih zaposlenih i tako utiču da sve odluke i akcije teku u skladu sa etičkim kodeksom organizacije zadobiti poverenje svih zaposlenih u pogledu ispravnosti etičkog kursa organizacije pridobiti lojalnost organizaciji i nastojanjima da se prevaziđu nevolje suočiti se sa rizicima neetičnog ponašanja jasno staviti do znanja svim zaposlenima moralni kurs organizacije kao nepromenljive moralne principe ohrabrivati zaposlene da sačuvaju visoke moralne standarde kao kapital organizacije koji ostaje i posle krize (najefektnije putem glasila organizacije) sačuvati “moralni kompas” organizacije.
Iz krize se izlazi primenom inovacija, koje traže nove investicije, a to generiše novi razvojni ciklus. Inovacije dovode do stvaranja novih inovacija i to liči na beskonačnu seriju manjih i većih eksplozija. I ne zaboraviti značaj istrajnosti i upornosti. Kao što Rim nije izgrađen za jedan dan, moralni standardi i ugled organizacije ne gradi se preko noći. Upravljanje promenama u kriznim situacijama predstavlja posebnu oblast u strategijskom menadžmentu. Tom Peters je osamdesetih godina dvadesetog veka promovisao metodu MBWA (Managing by Walking Around). MBWA metoda pretpostavlja organizaciju interne komunikacijske kanale koji obezbeđuju da menadžer svakodnevno ima neformalne kontakte sa svima zaposlenima! Svi dobijaju odgovore na najvažnija pitanja o situaciji i perspektivama organizacije. Svaki zaposleni u ovoj komunikaciji sa upravom ima priliku da iznese sumnje, strahove, kritike i sugestije. Ovo predstavlja komunikacionu prečicu (cutting corners). Zašto je ovo važno u kriznim vremenima? Zato što se tako izbegavaju iznenađenja skrivenog i nevidljivog pucanja sistema. Takođe, poštovanje etičkog kodeksa firme je neophodno – naročito u vreme krize.
Lako je proglasiti princip “Organizacije treba da se ponašaju etično – bez obzira na ekonomsku cenu”! Etički standardi su veoma ranjivi u krizi. Ne postoje neranjive organizacije. Ali, poznato je da organizacije sa jakom etičkom kulturom lakše podnose krize. Integritet organizacije počiva na korporacijskom etičkom programu. Moralni standardi pomažu u prevenciji neetičnog ponašanja i lakšeg snalaženja u kriznim situacijama. Zato, poslovna etika mora da bude sastavni deo poslovne filozofije.
(Nastaviće se)PITANJE ZA RAZMIŠLJANJE:
Da li menadžer mora biti otporan na nevolje? Šta se događa kada su okolnosti protiv “tvrdog oraha? Da li bi bolje bilo setiti se mudrosti “Oluja ne polomi grane koje se poviju”?
