Analitičari procenjuju da bi 2017. godina, nakon skoro tri godine krize, mogla da donese preko potrebnu stabilizaciju na tržištu nafte

Početkom 2017. godine cene nafte na svetskom tržištu zabeležile su značajan rast i ustalile su se na nivou od oko 55 dolara za barel. Taj trend ponajviše je ostvaren zahvaljujući činjenici da su države članice Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) u praksi dokazale da će poštovati dogovor o smanjenju proizvodnje. Njihovu odlučnost da sprovedu sporazum za koji se veruje da će doprineti stabilizaciji tržišta nakon skoro tri godine krize, potvrdila je i Međunarodna agencija za energetiku (IEA). Ta agencija je u svom januarskom izveštaju navela da je OPEK-ova proizvodnja opala već u decembru 2016. godine što je bio prvi pad proizvodnje za sedam meseci. IEA je takođe navela da ne treba sumnjati da će biti ostvaren dogovor o smanjenju proizvodnje OPEK-ove nafte na nivo od oko 32,5 miliona barela dnevno, a da istovremeno proizvodnju smanjuju i nečlanice te organizacije, pre svega Rusija.

Takođe, OPEK je naveo da je spreman da u maju razmatra i dodatna smanjenja proizvodnje ukoliko se pokaže da njihov dogovor, oročen do juna, ne daje željene rezultate. Sve to pružilo je realne osnove analitičarima za prognoze da će u 2017. godini viškovi nafte na tržištu postepeno nestajati i da više neće biti tako dramatičnih cenovnih promena kao što je bio pad cena sa 100 dolara po barelu polovinom 2014. godine na 28 dolara po barelu na početku 2016. godine.

Pad profita

Tržišna kretanja s početka ove godine kompanije iz naftnog sektora dočekale su sa izvesnim olakšanjem. Pre svega zbog činjenice da je 2016. godina bila veoma turbulentna kada je reč o cenama nafte koje su se kretale u rasponu od 28 do 58 dolara po barelu, kada je reč o nafti tipa brent. Ipak, njena prosečna cena prošle godine bila je oko 44 dolara što je najniži iznos u poslednjih 12 godina i što je zadalo značajne nevolje zemljama proizvođačima nafte i brojnim naftnim kompanijama.

I prvi saopšteni rezultati poslovanja naftnog sektora u godini za nama pokazali su da su nepovoljni makroekonomski trendovi ostavili nemale posledice na celu industriju. Naime, umesto da se kao do pre neku godinu naftaši pohvale svojom zaradom ili iznosom investicija, sve kompanije listom su u prvi plan stavile iznose koje su uspele da uštede tokom 2016. godine, bilo da je to ostvareno prodajom dela imovine, odustajanjem od pojedinih investicija ili drugim programima ušteda. Pojedine kompanije, usled niskih cena i manjih rafinerijskih marži, nisu uspele da sačuvaju profitabilnost. Tako je norveški Statoil u izveštaju za 2016. godinu prijavio gubitak od 2,9 milijardi dolara, dok je British Petroleum izvestio da je poslovao na granici profitabilnosti, odnosno da mu je neto profit 115 miliona dolara. Bolji rezultat ostvario je Exxonmobil sa profitom od 7,8 milijardi dolara, ali je to čak 51 odsto manje od zarade koju je kompanija ostvarila godinu dana ranije. Ono što posebno zabrinjava jeste činjenica da su sve kompanije izvestile i o padu investicija u odnosu na 2015. godinu u kojoj su iznosi za ulaganja već bili dramatično smanjeni u odnosu na prethodnu godinu. Tako je Exxonmobil uložio 38 odsto manje u odnosu na 2015. godinu, a Shell i BP po 15 odsto.

Umereni optimizam

Kada je reč o perspektivama u naftnoj industriji, 2017. godina sigurno neće označiti kraj krize u sektoru, iako će doneti više stabilnosti nego prethodne, kao i postepeni oporavak uzdrmanih kompanija. Međutim, poznavaoci situacije na tržištu navode da ne treba brzo očekivati značajniji rast cena nafte u odnosu na trenutni nivo jer bi više cene dovele i do povećane proizvodnje koja bi ponovo mogla da znači pojavu viškova barela na tržištu i novi krug krize.

Ljudi iz naftne industrije bili su još konzervativniji u procenama dešavanja u 2017. godini. Oni su listom isticali da će nastaviti sa uštedama i da će ostati koncentrisani na projekte koji mogu da im obezbede brzi povratak uloženih sredstava ili one koji su od suštinskog značaja za budući razvoj kompanija. Takav stav znači da će štednja i dalje biti ključna reč za naftnu industriju. To zabrinjava, jer prema podacima konsultantske agencije Wood Mackenzie, u 2016. godini je od novih izvora dobijeno 3,7 milijardi barela konvencionalne nafte, što je najniži nivo još od 1952. godine. Ista kuća je navela da su ulaganja u istraživanja novih nalazišta nafte smanjena sa 100 milijardi dolara u 2014. na 40 milijardi u 2016. godini.

Prema oceni te agencije, ukoliko bi ulaganja u nova nalazišta ostala na sadašnjem nivou, na svetskom tržištu bi do 2035. godine moglo da nedostaje 4,5 miliona barela nafte dnevno. Sudeći po najavama naftnih kompanija, 2017. godina sigurno neće biti godina velikih ulaganja i smelih investicija. Ali, to može biti godina u kojoj će početi postepeni oporavak naftne industrije, što bi trebalo da pruži i dodatni podstrek rastu globalne ekonomije.

---

U ovom broju još i …

• ANKETA MAGAZINA BIZNIS: KAKVA ĆE BITI POSLOVNA 2017. GODINA: U najavi uspešno poslovanje i investicije
• ELEKTRONSKI SERVISI I USLUGE AGENCIJE ZA PRIVREDNE REGISTRE: Na putu ka kompletnoj elektronskoj upravi
• REVIZIJA I RAČUNOVODSTVO: Šta su donele izmene Zakona o PDV-u
• NIKOLA MATIĆ: Put do pametne infrastrukture
• POSLOVNA SAZNANJA: Izmišljena priča
• VEŠTINA KOMUNIKACIJE: Kakvu uslugu želimo da dobijemo u hotelima
• FELJTON: PITER DRAKER: Za poverenje potrebno najmanje tri godine
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. marta 2017.