Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koju je predvodio Jan Kes Martejn, održala je virtuelne sastanke sa srpskim vlastima u periodu od 24. juna do 3. jula 2020. godine, kako bi pregovarala o četvrtoj reviziji PCI aranzmana. Na kraju misije, g. Martejn je izdao sledeće saopštenje:
“Misija MMF-a održala je konstruktivne razgovore sa vlastima i postigla je sporazum na nivou tima o politikama neophodim za završetak četvrte revizije PCI aranžmana. Sporazum treba da odobre rukovodstvo i Izvršni odbor MMF-a. Razmatranje na Izvršnom odboru je okvirno zakazano za drugu polovinu avgusta 2020. godine.
“Realizacija programa je generalno u skladu sa dogovorom. Međutim, značajno pogoršanje eksternog i domaćeg ekonomskog okruženja izazvanog epidemijom COVID19 zahteva promene ciljeva PCI za ostatak programa, koji se završava u januaru 2021. godine. U ovom kontekstu, politike treba da nastave da se fokusiraju na podršku ekonomiji za vreme krize uz istovremeno očuvanje makroekonomske i finansijske stabilnosti, adekvatno upravljanje rizicima i zaštitu ranjivih grupa. Postavljeni su revidirani kvantitativni ciljevi koji odražavaju velike promene fiskalnih izgleda za 2020. godinu.
“Pandemija je imala značajan nepovoljan efekat na ekonomsku aktivnost u Srbiji. Šok je uticao na privredu kroz nižu spoljnu tražnju, niže strane investicije i doznake, ograničenja domaće ponude, kao i prekide regionalnih i globalnih proizvodnih lanaca. Projekcija je da će se realni BDP smanjiti za 3 procenta u 2020. godini, u poređenju sa rastom od 4,2 procenta 2019. godine, a očekuje se da će doći do ubrzanja rasta na 6 procenata u 2021. godini. Imajući u vidu veoma nesigurne ekonomske izglede, savetujemo pažljivu pripremu rezervnih planova.
“Kako bi se umanjile ekonomske i socijalne posledice šoka izazvanog COVID-19, vlasti su brzo sprovele dobro osmišljen paket mera. Fiskalni paket, koji uključuje povećane rashode za zdravstvo, odlaganje poreskih obaveza, subvencije za zarade, univerzalne keš transfere, kao i državne garancije za bankarske kredite malim i srednjim preduzećima je jedan od najvećih među evropskim zemljama u tranziciji. Narodna banka Srbije (NBS) je doprinela odgovoru na šok snižavanjem referentne kamatne stope i ubacivanjem likvidnosti u bankarski sistem, kao i uvođenjem tromesečnog moratorijuma na otplate bankarskih kredita i drugim merama za očuvanje monetarne i finansijske stabilnosti.
“Sprovođenje fiskalnih mera, zajedno sa smanjivanjem prihoda usled niže ekonomske aktivnosti će povećati fiskalni deficit u 2020. godini na više od 7 procenata BDP, u poređenju sa 0,5 procenata BDP u prvobitno usvojenom budžetu. Imajući u vidu projektovani ekonomski oporavak i privremenu prirodu fiskalnih mera, trebalo bi da bude moguće da se fiskalni deficit smanji na oko 2 procenta BDP sledeće godine. U isto vreme, postoji potreba da se povećaju javne investicije, podrži ekonomski oporavak i poveća potencijalni rast, dok ekonomski šok uvećava fiskalne rizike koji proizlaze is problematičnih državnih preduzeća i kredita koje je garantovala država. Kako bi se napravio prostor za uvećanje javnih investicija, a imajući u vidu budžetske rizike, rast penzija i plata u javnom sektoru u 2021. godini treba da bude ograničen. Ad hok povećanja penzija i jednokratne isplate treba izbegavati. Očekivano je da će se javni dug, koji je opadao pre pandemije, povećati u 2020. godini, ali će ostati ispod 60 procenata BDP i nastaviti da se kreće opadajućom putanjom u 2021.
“Sprovođenje strukturnih reformi je usporeno usled pandemije. Reforme da se ojačaju administriranje poreza, sistemi zarada i zapošljavanja u javnom sektoru, korporativno upravljanje u javnim preduzećima, kao i da se razvije srpsko tržište kapitala ostaju vitalno važne. Potrebna je i temeljna analiza cene električne energije kako bi se omogućilo pokrivanje troškova. Pozdravljamo napredak koji je učinjen ka završetku privatizacije Komercijalne banke i ohrabrujemo dalje napore da se privatizuje Petrohemija.
“Misija je zahvalna vlastima na bliskoj saradnji“, navodi se u saopštenju beogradske kancelarije MMF-a koje je dostavljeno medijima.
