Супругов посао трговине рибом, уз помоћ кредита, проширен је на паковање намирница животињског порекла што је обезбедило посао и за жену
Зорица Петрић добила је “позајмицу” од суботичке општине у виду кредита за подстицај предузетништва у висини од 930.000 динара. За кредит је конкурисала како би запослила саму себе, придонела својој петочланој породици, али и поправила сопствено самопоуздање након година у којима је била без посла као технолошки вишак у банци.
– Кредитни услови које је општина понудила тренутно су најповољнији на банкарском тржишту јер се кредит отплаћује четири године, прва година је грејс период, а годишња камата је два одсто, објашњава Зорица Петрић.
Није имала дилема око тога на шта ће утрошити новац, с обзиром на то да њен муж Бранко још од 1992. године у оквиру приватног предузећа “Микаса” тргује рибом. За готово трећину кредита, односно за 350.000 динара купила је машину за вакуумирање намирница, а за остатак новца купљени су радни столови и пратећа опрема. Довољно за старт предузећа “Алекс пакерај”.
– Сматрали смо да треба да проширимо основну делатност трговине рибом и да обогатимо сопствену понуду. Због тога смо одлучили да ново предузеће региструјемо за паковање намирница животињског порекла. Урадили смо и технолошки пројекат који нас је коштао хиљаду евра и припремили се и за пружање услуга у паковању, објашњавају Зорица и Бранко.
Међутим, замисао за коју су сигурни били да има обезбеђену тражњу у преради намирница животињског порекла, још увек није добила своју пуну потврду и кроз остварен промет.
– Ова машина скромних димензија могла би да препакује и 4,5 тона рибе месечно. Уколико бисмо толико паковали услужно, исплатили бисмо утрошену струју и зараду за радника. За почетак, сматрали смо да је довољно да кренемо са 10 килограма дневно, каже Зорица. За “Алекс пакерај” обезбедили су све дозволе уз ограничење да када мењају врсту намирнице коју пакују, пре почетка рада морају позвати санитарну инспекцију, али Петрићи кажу да им то не представља никакву препреку. Највећи проблем у пословању за сада је чињеница да вакуумирање као начин хигијенског и здравствено исправног паковања намирница животињског порекла код нас још увек није потпуно заживео, а други проблем је слаба куповна моћ становништва, посебно у мањим срединама.
– За почетак смо се оријентисали на вакуумирање рибе, која је посебно осетљива намирница. Потребно је пажљиво паковање а ваздух се не сме потпуно извући јер тада рибља кост “пробије” амбалажу. С друге стране, рибу можете купити само свежу, јер уколико није здравствено исправна одмах је “ода” мирис. Код нас је, ипак, највећи проблем што рибу углавном једемо само за време великих верских празника, прича Бранко Петрић.
