Nenad i Slavica Bošković su 2008. osnovali firmu „Agro Fortuna” a sada maju brojne kupce iz Kragujevca, Topole i Rudnika. Velike zasluge za prodor a tržište ima Milan Bošković, Nenadov otac, poznati tehnolog, koji e od 1963. do 2000. uspešno radio u jarmenovačkoj „Voćari”

U selu Jarmenovci kod Topole, u Šumadiji, pre dve decenije uspešno je radila društvena firma „Voćara”. A onda je došlo vreme tranzicije i privatizacije, firma je promenila nekoliko vlasnika, gubeći i ime i ugled. Danas je to potpuno urušeno preduzeće sa samo pedesetak zaposlenih (i loše plaćenih) radnika koji se, praktično, bave održavanjem napuštenih zgrada i hala. Proizvodnje više i nema i, što još teže pada Jarmenovčanima, nema ni zainteresovanih investitora koji bi pokušali da ožive „Voćaru”. Ovo preduzeće za preradu voća i povrća je svojevremeno nudilo tržištu kiseli i slatki program i dve stotine tada zaposlenih radnika, uglavnom iz Jarmenovaca i okolnih sela, bili su zadovoljni što pripadaju preduzeću koje je osvojilo rusko, nemačko i švedsko tržište. Jedan od najzaslužnijih za ugled nekadašnje „Voćare” je svakako Kragujevčanin Milan Bošković, tehnolog po struci, koji je između 1964. i 1990. nabavljao sirovine uglavnom iz Makedonije, Bugarske i Grčke. Tako je bilo nekad i Jarmenovčani su ponosni na godine kada je njihova „Voćara” sticala i međunarodni ugled. Pomireni sa sudbinom da se „Voćara” urušava, mnogi su otišli u penziju ili se opredeljivali za porodični biznis. Među nekadašnjim radnicima „Voćare” je sigurno jedan od najuspešnijih Nenad Bošković, sin Milanov. On je sa suprugom Slavicom, energičnom i vrednom ženom, osnovao firmu „Agro Fortuna” koja od 2008. sve uspešnije posluje.

– Supruga Slavica i ja smo odlučili da se bavimo voćarstvom i povrtarstvom i danas na tržištu nudimo našim stalnim kupcima kvalitetan kiseli i slatki program. Uzeli smo u zakup dvadeset ari zemljišta i još nekoliko placeva dobili da ih obrađujemo. Naši sve brojniji kupci su zadovoljni proizvodima od krastavaca, paprika, cvekle i šumskih jagoda. Napravili smo i plastenik u kome, sistemom „kap po kap”, brižljivo gajimo svoje proizvode i pripremamo ih za preradu – ističe za Ekonometar Nenad Bošković, ne zaboravljajući da naglasi veliku pomoć oca Milana:

– Radio sam u „Voćari” kao vozač viljuškara, dok je Slavica bila proizvodni radnik. Kad smo shvatili da u „Voćari” više nemamo nikakvu šansu za egzistenciju i pristojan život sa dvojicom sinova, poslušali smo savet mog oca Milana i posvetili se porodičnom biznisu koji je svakako i njegovo delo. Otac je kao tehnolog stekao veliki ugled, često nas obilazi i savetuje kako da unapredimo proizvodnju, ali pomaže i mnogim svojim prijateljima i saradnicima u Šumadiji koji su se, kao Slavica i ja, odlučili za sopstveni biznis u ovoj privrednoj oblasti. Nadomak porodične kuće, bračni par Bošković je na 110 kvadratnih metara sagradio halu sa svim neophodnim savremenim mašinama za preradu voća i povrća. Tako „Agro Fortuna” zasad nudi tržištu i stalnim kupcima 10.000 tegli godišnje najkvalitetnijih džemova, uglavnom od šumskih jagoda, kao i prerađenih povrtarskih proizvoda od krastavaca, paprike i cvekle.

Supruga Slavica ukazuje na jedan sve prisutniji problem u našoj poljoprivredi:

– Imamo i volje i snage da širimo proizvodnju, ali zasad nemamo dovoljno novca da kupujemo zemljište i na povoljnim lokacijama oformimo bar još dva plastenika. Naša sela su sve starija pa je, nažalost, i sve više neobrađenih zemljišnih površina. Zato je i stočarstvo na niskim granama. Pojedine manje parcele zemljišta su zarasle u korov, ali je i neshvatljivo i tužno da niko ne nudi mogućnost da ih osvežimo i upotrebimo. Nažalost, takav je mentalitet naših ljudi: kad ne mogu ili neće nešto da koriste, zašto ne bi drugome učinili uslugu!? U proteklih nekoliko godina „Agro Fortuna” je postepeno osvajala tržište, jer Nenad Bošković, koji je i vlasnik firme, nije težio brzoj zaradi. Danas su njihovi proizvodi rado traženi ne samo u Topoli i Rudniku, već i u Kragujevcu, gde je Higijenski zavod ove nekadašnje srpske prestonice za vreme vladavine Obrenovića, jedan od stalnih kupaca.

– U početku smo radili bez bilo kakve reklame koja bi trebalo da prati naš posao, ali su naši proizvodi osvojili Topolu, od opštinskih institucija, preko Doma zdravlja do Kulturnog centra. Zatim su se za nas zainteresovali i ljudi iz Rudnika cinka na Rudniku. Zahvaljujući mom ocu Milanu, stigli smo i do Kragujevca gde, osim iz Higijenskog zavoda, često traže naše proizvode i iz tamošnjeg EPS-a. Naše tegle sa proizvodima od voća i povrća mogu se odnedavno videti i u školi u Šatornji. Imamo i kupce iz Aranđelovca, ali je problem što zasad ne možemo da odgovorimo svim zahtevima.

– Nije problem u angažovanju dodatne, sezonske radne snage, već u kapacitetima firme i „tesnom prostoru” sa samo jednim plastenikom. Ali, Slavica i ja smo najzadovoljniji činjenicom da zainteresovani danas mogu da kupe u „Agro Fortuni” najkvalitetnije voćarske i povrtarske proizvode – ističe Nenad Bošković.