За сваку домаћу животињу прави се посебно уже, а свако има „своја“ четири различита чвора. У овом „чворовању“ одлично се сналази породица Светечка

Маријета Светечка је власница ужарске радње у селу Чантавир, надомак Суботице. Завршила је средњу текстилну школу, затим средњу економску, па је стекла више образовање у суседној Мађарској, али број година у школској клупи нису пратиле и понуде за посао. Зато је одлучила да остане у породичној радионици и наставила посао оца Нандора Светечке. А отац Нандор својевремено је наставио посао свог оца Нандора старијег, који је, опет, ужарски занат учио од свог оца Ђуле. А Ђула, не само што је био ужар, син ужара Јожефа, већ је имао и таста који је био ужар. Тако је Маријета – пета генерација ужара у породици Светечка.

У дворишту њихове куће у Чантавиру још увек је могуће видети неке од алата и машина за увртање ужета које је наследила од деде и оца, а Маријета нам „признаје“ да још увек од оца учи занат и да свако у радионици има своја задужења.

– Са двадесетак година сам почела да учим да плетем ужад и везујем чворове и чинило ми се да то никада нећу савладати. Ипак, постепено сам научила и сада равноправно са оцем радим и идемо на вашаре и пијаце да их продајемо, прича нам Маријета, у средњим тридесетим годинама.

Опширније у штампаном издању