„Гостољубље“ је сеоско-туристички комплекс Марије и Жељка Средића, где гости могу да доживе атмосферу села и природу дивчибарског краја. Да би привукли туристе из света, снимили су филм о обичајима српске свадбе који су понудили туристичким агенцијама, као садржај у домаћинству. Први гости су били Кинези, за које су одржали 47 свадби, а због пандемије морали су да откажу 150 заказаних свадби-догађаја за ову годину

Марија Средић

Пре осамнаест година имали су визију да покрену свој посао и остану у селу. У почетку, сеоско домаћинство „Гостољубље“, на обронцима планине Маљен у селу ужичка Мионица, чинила је кућа регистрована као простор за издавање. Временом су Марија (37) и Жељко (44) Средић дошли на идеју да прошире посао и прилагоде понуду савременом госту. Успели су да на 12 хектара земље саграде сеоскотуристички комплекс који чине девет вајата и базен, апартман и ВИП кућа. Гостију не мањка, а да није било пандемије и ковида-19, у овој години за туристе из Кине одржали би преко 150 традиционалних свадби, у којима Кинези узму и учешћа! Када се осврне на почетке, Марија, по професији туризмолог, признаје да јој све то изгледа врло храбро и да не зна да ли би сада имали снаге да почну и крену у изградњу сеоско-туристичког комплекса, за који нико у том тренутку није могaо да гарантује да ће трајати. „Уложили смо све што смо имали. Задужили смо се, а да нисмо имали сигурну процену да ли ће то уопште радити и доносити приход. Захвална сам људима који су долазили и тада и сада, они су били наша водиља да радимо како треба. Са првим гостима смо се и окумили. Они кажу да смо од почетка пружали типично сеоски туризам. То је значило да смо ми домаћини проводили време са нашим гостима“, каже Марија Средић.

Првих година, у сеоском домаћинству највише је боравило десетак гостију, а како се „Гостољубље“ проширивало, расли су и смештајни капацитети. Ипак, за скоро две деценије колико постоје, научили су да не смеју да се прошире толико да сеоски туризам постане посао. Концепт мора да остане такав да домаћин дочекује госта и неко време проводи са њим, онолико колико гост очекује од њега.

„Почетна улагања су била велика. Тада је био актуелан пројекат да се задрже млади на селу, па смо од Министарства пољопривреде добили бесповратна средства и направили пет вајата. Видели смо да немамо простор где ће људи да се хране, па смо узели кредит. Потом смо схватили да је осим већих капацитета и ресторана, за већи број гостију, како би се кредит исплатио, неопходно да продужимо сезону и да саградимо базен“, каже Марија.

У Мионици, смештеној испод Дивчибара, гости најчешће бораве од три до пет дана. Наша саговорница примећује да је сталним гостима веома важно да има новитета, да се услуга побољшава. И зато се гост „Гостољубља“ враћа и три пута годишње.

Опширније у штампаном издању

У овом броју још и …

• ПРЕМА АНКЕТИ УНИЈЕ ПОСЛОДАВАЦА СРБИЈЕ: Од корона-удара највише страдала мала предузећа
• АПР ПРЕДСТАВИО ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈ О ПОСЛОВАЊУ ПРИВРЕДЕ СРБИЈЕ: Јавна предузећа губитници, прерађивачка индустрија у плусу
• ВЕЉКО ЈОВАНОВИЋ, САВЕТНИК ПРЕДСЕДНИКА ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ ЗА СЕКТОР ПОЉОПРИВРЕДЕ: Домаћи произвођачи су нам у фокусу
• НОВА ПОНУДА ДДОР ОСИГУРАЊА – ОДГОВОР НА КОРОНА КРИЗУ: Осигурање од ковида-19, на одмору у земљи и иностранству
• KОМПАНИЈА „ЈАДРАН“ ОБЕЛЕЖАВА 70 ГОДИНА ОД ОСНИВАЊА: Градитељи нових димензија
• Следећи број Економетра излази 8. септембра 2020.