Пластични отпад на депонијама заузима девет одсто од укупне тежине отпада, али запремински то је 32 процента. У Србији се рециклира тек десет посто пластичног отпада, иако 90 посто пластике може поново да се употреби

 Пластични отпад није отпад у правом смислу, јер 90 посто пластичних предмета може да се поново искористи као сировина за производњу. Упркос томе, у Србији се рециклира тек десет процената пластичног отпада. Породица Војислава Бркића из Ниша одлучила је да се бави рециклажом пластичног отпада, сматрајући да пластика има све већу примену у свету. Како за Економетар истиче Војислав, тренд коришћења пластике повећава се десет до двадесет процената годишње.

До последњег рата, Војислав је радио у друштвеном предузећу „Центроунија“ у Нишу где је био „специјалиста“ за кућишта акумулатора. Добијао их је из отпада, очишћене од олова и сулфата, прао их, сушио и млео на машини. Потом су продавани као сировина за пластичну производњу која се колоквијално назива „мељава“. Разбијањем у машини, објашњава он, добија се гранулација чији квалитет и величина зависе од сита које млин поседује.

Војислав је по дипломи електротехничар, али га, каже, занимају све области. Његовим стопама кренули су и синови Милош, машински техничар за компјутерску конструкцију, и Миодраг, електротехничар за расхладне и техничке уређаје. Када му је фирма угашена уочи бомбардовања Србије, Војислав је ухлебљење потражио на другим пољима, а кад су му синови пристигли, одлучио је да се врати пластици. Почели су да сакупљају, односно, откупљују пластични отпад, да га мељу и продају произвођачима који користе рециклирану пластику за израду готових производа. У Нишу, рецимо, нико не ради аутопластику, а Војислава она посебно занима. Пластика од акумулатора је, тврди он, веома квалитетна и од ње може да се направи пуно производа који се раде од полипропилена, рецимо, предмети за широку употребу – кофе, лавори, канте, чаше. Сировина од акумулатора је добра и за бризгану пластику, па се тако од ње праве браници за аутомобиле који се убризгавањем лију у једном комаду.

Опширније у штампаном издању

У овом броју још и …

• ВЕСТИ ИЗ ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ
• ОСИГУРАЊЕ УСЕВА ОД РИЗИКА ГУБИТКА ПРИХОДА Исплаћен први одштетни захтев
• ПОЗИВ ЗА ПРИЈАВУ НА МБА ПРОГРАМЕ COTRUGLI BUSINESS SCHOOL Освојите једну од престижних стипендија
• ВАШ КОНСАЛТИНГ ЗА УСПЕШНИЈЕ ВОЂЕЊЕ БИЗНИСА Како спречити манипулацију
• ЕРИК РИС: ЛИН СТАРТ-АП (8) Моћ малих серија
• Следећи број Економетра излази 3. марта 2015.