Највеће оптерећење за привреднике су порези и доприноси на плате и то на оне најниже каквих је и највише у српској привреди. Пореско ослобађање почетника и смањење пореза и доприноса подстакло би предузетништво, запошљавање и смањило сиву економију. Одређене мере најављене су већ за следећу годину
У свим истраживањима ставова привреде које је спроводила Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД) од средине 2014. привредници су истицали да им највеће оптерећење у пословању представљају порез и доприноси на плате. Сваки пут би тај проблем истакло 60 одсто испитаника. Будући да су трошкови рада у већини случајева највећи издатак у пословању не чуди податак да је, према подацима НАЛЕД-а, чак 570.000 људи у Србији радно ангажовано неформално. Да високо пореско оптерећење рада представља један од узрочника сиве економије мисли 43 одсто привредника.
Анализа пореског и непореског оптерећења почетника у пословању, коју је недавно урадио НАЛЕД у сарадњи са Факултетом политичких наука, показала је да предузетник који себи исплаћује минималну зараду, у Србији за порез и доприносе држави даје чак 44,22 одсто укупних прихода, у Хрватској 25 одсто, у Мађарској од 25 до 35 одсто, а у Немачкој само 21,13 одсто.
Високе државне дажбине један су од кључних разлога зашто привреда процењује да чак 29 одсто фирми и предузетника одлучује да послује у сивој зони.
Предузетници се у Србији углавном опредељују да порез плаћају паушално, али су и они изложени високим трошковима. Тако ће власник фризерског салона годишње на име паушалног пореза платити од 145.000 до 250.000 динара, у зависности од општине у којој послује, а власник ИТ фирме од 235.000 до готово 400.000 динара, чак и да ништа не приходује.
Поменуто истраживање је посебну пажњу посветило почетницима у пословању који су од самог старта оптерећени високим порезима.
Стефан Лобор, суоснивач фирме основане почетком ове године AddTag, старт-апа који пружа решење за лакшу комуникацију и повезивање брендова и посетилаца на свим великим догађајима – фестивалима, концертима, конференцијама, каже да сваки предузетник који тек почиње заправо креће „из минуса“:
“Пошто тек очекујете приходе, практично се не креће од нуле него из минуса. То је и финансијско, али и психичко оптерећење које скреће фокус са посла на обавезе”, истиче Лобор.
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- НЕИСКОРИШЋЕН ПОТЕНЦИЈАЛ ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА ЕНЕРГИЈЕ: Предности употребе биомасе
- ДEJAН MAРКOВИЋ, ГEНEРAЛНИ ДИРEКTOР ШНAJДEР EЛEКTРИКA ЗA СРБИJУ И ЦРНУ ГOРУ: Развијамо мрежу локалних партнера
- ЗВОНИМИР ПАВЛЕК: УСПЕШНА ТРГОВИНА (10): Сaрaдњa срoдних индустриja
- Следећи број Економетра излази 5. децембра 2017.
