Zemlja iz koje dolaze jedna je od najbrže rastućih ekonomija ne samo Azije, ali za oko 97 miliona Vijetnamaca tranzicija ima svoje dobitnike i gubitnike. Iako je zvanična stopa nezaposlenosti samo 2,42 odsto, u zemlji je još prilično „džepova siromaštva“ iz kojih su regrutovani i oni koji su prispeli na zrenjaninsko gradilište kineskog investitora

Već više od pola veka poznati smo kao gastarbajteri, ali se tek učimo kako da im budemo domaćini. To je pokazao zaplet oko smeštaja za oko 500 stranaca na gradilištu velike fabrike automobilskih guma kineske korporacije Linglong, gostujućih radnika koji su na periferiju Zrenjanina prispeli – iz Vijetnama.

Povod za višednevni medijski publicitet koji su dobili u novembru nije bilo ono šta rade, već surovi uslovi boravka koji nisu u dobrom svetlu predstavili ni kineskog investitora niti radnu regulativu države Srbije. Nije, međutim, postavljeno glavno pitanje: otkud Vijetnamci u ravnom Banatu?

Ispostavilo se da ih nije direktno angažovao Linglong, već jedan njegov kooperant, takođe iz Kine, ali je izostalo objašnjenje kako to da su za građevinske poslove u zemlji u kojoj je stopa nezaposlenosti nešto preko deset odsto, dovedeni radnici iz skoro 9.000 kilometara udaljene zemlje u kojoj je ta stopa četiri puta manja.

Vijetnam je, naime, u poslednje tri decenije jedna od najbrže rastućih ekonomija sveta. Njen uspon nije zaustavljen ni u pandemijskoj 2020. godini, kada je stopa rasta bila 2,9 odsto, što jeste usporenje, ali daleko umerenije nego kod drugih.

Od prestanka globalne finansijske krize koja je kao šumski požar buknula 2008. i smirena godinu dana kasnije, pa do 2009., vijetnamska ekonomija je rasla po prosečnoj stopi od sedam odsto (prognoza za ovu godinu je 6,8) da bi danas dobacila do bezmalo 300 milijardi dolara, po čemu je 37. na svetu, a ako se BDP meri objektivnijom metodom pariteta kupovne moći (PPP), onda se pozicionira kao 23.

Vijetnam, poprište najbrutalnijeg sukoba tokom hladnoratovske ere, u kojem je njegova komunistička gerila pobedila najveću svetsku silu, danas je među malobrojnim „čuvarima socijalizma“ (zvanični naziv države je Socijalistička Republika Vijetnam), ali je taj socijalizam 1986. razvodnjen radikalnim ekonomskim reformama koje su je od jedne od najsiromašnijih nacija ne samo tog dela sveta, katapultirali u društvo srednje razvijenih.

Taj uspon nije, međutim, bio bajkovit za svakog od danas oko 97 miliona Vijetnamaca. Kao i svaka tranzicija i njihova ima svoje dobitnike i gubitnike. Iako je zvanična stopa nezaposlenosti samo 2,42 odsto, u zemlji je još prilično „džepova siromaštva“ iz kojih su regrutovani i oni koji su prispeli na zrenjaninsko gradilište kineskog investitora.

Foto: www.listzrenjanin.com

Opširnije u štampanom izdanju

---

U ovom broju još i …

• Od Rimskog prava do danas najisplativije je ulaganje u nekretnine
• POČINJE PRIMENA IZMENA ZAKONA USVOJENIH U PROŠLE DVE GODINE: Koje su računovodstvene i poreske izmene u 2022.
• NOVI TRENDOVI RAZVOJA LIZINGA: Lizing u doba korone
• IVAN STOJANOVIĆ, DIREKTOR MARKETINGA I PRODAJE ZA POSLOVNE KORISNIKE U TELENORU: Nudimo „ključ u ruke“ za prelazak na novi model fiskalizacije
• MILENKO JANKOVIĆ, DIREKTOR MOL SRBIJA: Pripremili smo se za primenu regulative o biogorivima
• LJUBIŠA VELJKOVIĆ, PREDSEDNIK IZVRŠNOG ODBORA MILENIJUM OSIGURANJA: Regionalni razvoj je strateška orijentacija naše grupe
• ŽIVKO MUKAETOV, GENERALNI DIREKTOR I PREDSEDNIK UPRAVNOG ODBORA KOMPANIJE ALKALOID: Nastavićemo sa ulaganjem u ljude, nove tehnologije, istraživanje i razvoj
• SVETOSLAV ATANASOV, GENERALNI DIREKTOR COCA-COLA HBC SRBIJA: Svoju odgovornost dokazujemo konkretnim aktivnostima
• JAN–VILEM DOKHEJR, GENERALNI DIREKTOR KOMPANIJE DELEZ SRBIJA: Povećavamo ulaganja u prodavnice, ljude i usluge
• HENKELOVA FABRIKA U KRUŠEVCU JEDNA OD NAJSAVREMENIJIH: Primenili smo principe Četvrte industrijske revolucije
• TRŽIŠTE NAFTE I DALJE IZLOŽENO POTRESIMA: Novi soj – nova nestabilnost
• TV SLIKE I PRILIKE: Srpski praznični jelovnik
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. februara 2022.