U beogradskom Startit centru održana je 31. maja konferencija “(Ne)iskorišćeni potencijali”,  sa ciljem pokretanja diskusije o prilikama i mogućnostima za aktivizam, razvoj karijere i preduzetništvo mladih u Srbiji.

U punoj konferencijskoj sali uspešni preduzetnici i rukovodioci HR odeljenja velikih kompanija podelili su sa okupljenima savete za poslovanje i zapošljavanje, između ostalog i za pisanje CV-a, a predstavljeni su i svetli primeri mladih ljudi koji se istovremeno školuju i vode sopstvene biznise.

Marija Radovanović, viša menadžerka projekta “Podsticanje zapošljavanja mladih” iz GIZ-a rekla je da će ovakvi javni događaji podstaći zajednicu da se angažuje na kreiranju boljih šansi za zapošljavanje mladih, jer prema njenom iskustvu, oni to zaista zaslužuju. Iz ovog razloga se kroz pomenuti projekat organizuje niz mera podrške za nezaposlene mlade ljude poput stručnih obuka, karijernog vodjenja i savetovanja, a podržani su i da zaplivaju u preduzetničkim vodama.

U prvom delu diskusije mladi su, suprotno raširenoj praksi da o njima govore analitičari, dobili priliku da sami predstave svoja postignuća. Jedan od njih je Nikola Ristić, maturant Elektrotehničke škole Nikola Tesla koji već radi u dve firme. On je vlasnik Cactdomain-a, sajta za jednostavno registrovanje internet domena, a prema sopstvenim rečima, prilikom pokretanja posla najviše su mu koristili kontakti sa ljudima iz profesije. Do njih je dolazio sam, ne stideći se da im postavlja brojna pitanja, a zahvaljujući njihovoj nesebičnosti i želji da mu prenesu znanje, inicijativa koju je preduzeo se isplatila. “IT sektor je specifičan zato što se veoma brzo širi i nudi brojne poslovne mogućnosti, ali i zato što ga čine uspešni profesionalci koji su spremni da sa mladima podele svoje znanje. A mladi su, s druge strane, pokazali da to znanje umeju dobro da iskoriste”, zaključio je Ristić.

Tijana Banović, urednica bloga “Crna ovca”, podelila je sa prisutnima svoja iskustva: “Kada sam sa kolegama pre 3,5 godine započinjala ovaj projekat nije nam bio cilj da zaradimo već da kreiramo prostor za sve one ljude koji se u našem društvu osećaju kao crne ovce – za one koji žele da pišu, da se bave kulturom i umetnošću u dobu u kojem ova zanimanja nisu popularna. Sada za sajt piše 350 ljudi iz regiona. Ponosna sam što među autorima imamo razne struke, od zaposlenih u pekari, preko profesionalnih ronilaca, do doktora nauka”. Crnu ovcu je prošle godine podržala i Erste banka kroz svoj projekat Superste namenjen mladim i preduzetnim ljudima sa dobrim idejama.

Nikola Zlatanović (23) i Milica Petrović (22) su pre dve godine u Nišu pokrenuli modni brend Ebony & Ivory. Od tada do danas postali su prepoznatljivi po kreacijama koje su, za razliku od visoke mode, nosive i pristupačne. Početak nije bio lak, jer mnogi nisu verovali u njih a tržište je već bilo prezasićeno ponudom velikih stranih tekstilnih kompanija. Međutim, oni su, kaže Zlatanović, sagledali šta konkurencija nudi i nametnuli se originalnošću – njihova odeća je u crno-belim dezenima a proizvodi se u malim serijama tako da je donekle i unikatna.

Zapošljavaju svoje šnajderke a sarađuju i sa štamparijom koja im pruža usluge po povoljnim cenama. Doneli su odluku da minimalno zarađuju kako bi njihova odeća bila što povoljnija, u nadi da će tako privući veći broj kupaca. Na pitanje zašto se odlučio da se, iako je još student, upusti u preduzetništvo, Nikola odgovara: “Svoje poslovanje mogu sam da kontrolišem a kada bih na primer odlučio da se zaposlim u državnoj firmi, što je želja mnogih, ne bih imao odrešene ruke da vodim posao po sopstvenim principima”.

Kancelarija brenda “Ebony & Ivory” nalazi se u Deliju, prostoru za kreativno delovanje u Nišu, koji osim što mladima nudi poslovne prostorije, pruža i mogućnost edukacije i stažiranja. Nenad Stojanović, menadžer Delija, govorio je o kapacitetu mladih ljudi da uspeju u biznisu, uz adekvatnu podršku. “U našim prostorijama od 2015. godine poslovale su 24 kompanije. Mnogi od ovih mladih ljudi postigli su velike uspehe. Pomenuću samo neke – Jovanu koja je sada kopirajter za BMW, Nikolu koji je uz pomoć tutorijala na Internetu postao uspešan WordPress dizajner i stvorio sebi mogućnost da radi manje od uobičajenog radnog vremena a zarađuje više, ili na primer Srđana koji je dao otkaz u državnoj firmi i spojio lepo i korisno pa sada putuje po svetu, fotografiše i prodaje slike. Mladi su shvatili da je danas njihovo tržište ceo svet i naučili kako to na najbolji način da iskoriste”, rekao je Stojanović i izrazio nadu da će Deli podstaći veći broj mladih da ostanu u Nišu i tamo stvore sebi uslove za razvoj karijere.

U drugom delu konferencije iskusni menadžeri i preduzetnici/ce podelili su sa prisutnima svoja iskustva u poslovanju ali i svoja očekivanja od kandidata za posao.

Sonja Jovanović, rukovoditeljka HR odeljenja u revizorsko-konsultantskoj kompaniji E&Y, je savetujući mlade kako da pišu radne biografije kao najvažniji element istakla iskrenost, jer sve što je napisano u CV-u poslodavci prilikom razgovora za posao mogu da provere.

“Kada čitamo nečiju radnu biografiju najznačajnija su nam ona iskustva koja su važna za obavljanje posla za koji konkurišete, ali ponekad, u nedostatku istih, možete istaći i druge poslove koje ste radili. Nikada ne znate šta će vam od tih iskustava biti potrebno u daljem radu. Meni je na primer na početku karijere u animaciji mnogo pomoglo to što sam se bavila modernim baletom i što sam razumela ljudski pokret. Iz tog razloga su se likovi koje sam kreirala prirodnije kretali”.

Stanislava Draškić, HR Biznis partner u Atlantik grupi, pojasnila je prisutnima koliko je kompleksan odabir pravih kandidata za posao, i koliku odgovornost on sa sobom nosi, jer su u pitanju “ljudski životi ali i dobrobit kompanije”. Ona je dodala i da “dobar poslodavac mora da osluškuje želje zaposlenih a mi to radimo između ostalog i omogućavajući im predlaganje ideja za nove proizvode ili za unapređenje našeg poslovanja. Svaka ideja je dobrodošla, pa čak i neka za koju mislite da je pogrešna, jer se na greškama najbolje uči. Mnogi naši proizvodi nastali su kao predlozi mladih, novozaposlenih”.

Nebojša Matić, direktor kompanije Mikroelektronika koja proizvodi softverske i hardverske alate za mikrokontrolere, koji su prisutni u svim uređajima oko nas, od veš mašina i mobilnih telefona do svemirskih letelica. Matić je iskreno govorio o počecima: “Odluku sam doneo kao student kada su roditelji prestali da me finansiraju. Morao sam početi sa radom. Kada udarite u zid, i znate da ne možete nazad, pronaćićete u sebi brojne neiskorišćene mogućnosti”.

Početnicima nisu važne procedure već posao, oni ne komplikuju stvari već se trude da proizvedu konkretan proizvod. Prema njegovim rečima, svi ljudi imaju mnoštvo dobrih ideja ali da bi neko bio uspešan preduzetnik on mora umeti i da ih realizuje.

Osim toga, mora posedovati i volju, upornost i liderske osobine, smatra prvi čovek Mikroelektronike.

Prilikom diskusije sa poslodavcima i preduzetnicima mladi su dobili priliku da im postave konkretna pitanja o razvoju poslovanja ali i o odabiru adekvatne profesije.

Marijana Rodić iz Centra za omladinski rad zaključila je da fokus ovakvih projekata ne treba da bude samo na mladima koji imaju dobre startne pozicije i dobre poslovne ideje, već i na onima kojima je možda potrebno ohrabrenje. Kao dokaz za svoju tvrdnju navela je primer mladića koji nije uspevao da se zaposli u svojoj struci ali je razvio uspešnu karijeru od hobija – žongliranja – poručivši da za one koji imaju volju ne postoje granice.

Konferencija je završena podsećanjem Zorice Žarković, glavne urednice ekonomskog mesečnika Biznis i finansije, na rečenicu koja se mogla čuti na sličnim konferencijama: “Možda smo manjina ali smo suština”.

Projekat Podsticanje zapošljavanja mladih deo je nemačke razvojne saradnje.

Projekat finansira Vlada Savezne Republike Nemačke, a realizuje Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ, u saradnji sa Ministarstvom omladine i sporta Republike Srbije, uz podršku Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva privrede i Nacionalne službe za zapošljavanje.