КАКО ОПСТАЈЕ ПОРОДИЧНИ БИЗНИС МАЛИХ ПРЕРАЂИВАЧА КАФЕ: Почели смо са џаком од 30 килограма кафе

Нико од нас није могао да се избори са гитантима, а пре свега са њиховим буџетима за производњу и маркетинг! Једини разлог због кога смо ми опстали био је квалитет који смо нудили потрошачима. Увек свеж производ. И могућност да купе кафу било када, да ли је празник или не, каже Раде Базић

Раде Базић је први џак са кафом и млин добио на поклон од сестре и зета

Прилику да живи, школује се, касније започне каријеру изван Србије, Раде Базић је имао али је није користио. И не каје се уопште. Такође, не каје се ни због одлуке да не одустаје од посла са кафом средином 2000-тих када су се мале пржионице нашле пред тржишним цунамијем – ударом два велика индустријска трговца црног зрна.

Саговорник Економетра признаје да се тада неколико дана „ломио“ шта да ради. Ипак, решио је да остане у том послу.

– Било је јако тешко. Свакога дана су се затварале мале породичне пржионице. Нико од нас није могао да се избори са гитантима, а пре свега са њиховим буџетима за маркетинг! Једини разлог због кога смо ми опстали био је квалитет који смо нудили потрошачима. Увек свеж производ. И могућност да купе кафу било када, невезано да ли је празник или не. И не кајем се, каже уз широки осмех.

Раде је као дете живео у иностранству. Његови родитељи били су радници у резиденцији бившег либијског председника Муамера ел Гадафија. Средином осамдесетих, због нестабилних услова у тој северноафричкој земљи и по одлуци тадашњих југословенских власти да није безбедан боравак за децу, вратио се у Србију. После завршетка средње школе указала се могућност да студира на Малти, али није отишао. Признаје да је одувек био радохолик и да учење, оно школско, није волео.

Прву предузетничку радњу за продају ринфузне робе отворио је средином деведесетих година, по повратку са одслужења војног рока. Локал на пијаци у Блоку 44, на Новом Београду купили су му родитељи. Тада је основао фирму Радекс ДОО. Међутим, већ после неколико година пословања уочава све већу конкуренцију.

– Одједном су све мале трговине увеле да у 10 ударних артикала имају робу на мерење. Морао сам нешто да мењам.

Анализу тржишта спровео је једноставном методом. Данима је посматрамо шта купци носе у кесама када крену са пијаце. Која је то роба коју сви узимају? Кесица са кафом била је у сваком цегеру. Тих дана, приликом посете породици у домовини, сестра и зет поклонили су му џак са тридесетак килограма кафе и млин домаћег произвођача индустријских млинова Мартиновић. Тако је одлучио да почне да пржи и продаје кафу.

Опширније у штампаном издању


У овом броју још и …

  • ИСТРАЖИВАЊЕ ПРООПТИМИСТ ИНДЕКС ПРОКРЕДИТ БАНКЕ: Привредници најављују веће инвестиције и раст плата
  • ЗАЈЕДНИЧКИ ПРОЈЕКАТ ДМ ДРОГЕРИЈА, РАС-а, УСАИД-а, СЕРБИА ОРГАНИКА И ФАКУЛТЕТА ПРИМЕЊЕНИХ УМЕТНОСТИ: Први „дм инкубатор“ почео са радом
  • НА КРОВУ МИКРО ТРЖНИЦЕ “САВА”, У НАСЕЉУ АЕРОДРОМ У КРАГУЈЕВЦУ: „Авиончић“ добио најсавременије игралиште
  • Следећи број Економетра излази 5. марта 2019.
Podelite ovaj tekst: