Нико од нас није могао да се избори са гитантима, а пре свега са њиховим буџетима за производњу и маркетинг! Једини разлог због кога смо ми опстали био је квалитет који смо нудили потрошачима. Увек свеж производ. И могућност да купе кафу било када, да ли је празник или не, каже Раде Базић
Прилику да живи, школује се, касније започне каријеру изван Србије, Раде Базић је имао али је није користио. И не каје се уопште. Такође, не каје се ни због одлуке да не одустаје од посла са кафом средином 2000-тих када су се мале пржионице нашле пред тржишним цунамијем – ударом два велика индустријска трговца црног зрна.
Саговорник Економетра признаје да се тада неколико дана „ломио“ шта да ради. Ипак, решио је да остане у том послу.
– Било је јако тешко. Свакога дана су се затварале мале породичне пржионице. Нико од нас није могао да се избори са гитантима, а пре свега са њиховим буџетима за маркетинг! Једини разлог због кога смо ми опстали био је квалитет који смо нудили потрошачима. Увек свеж производ. И могућност да купе кафу било када, невезано да ли је празник или не. И не кајем се, каже уз широки осмех.
Раде је као дете живео у иностранству. Његови родитељи били су радници у резиденцији бившег либијског председника Муамера ел Гадафија. Средином осамдесетих, због нестабилних услова у тој северноафричкој земљи и по одлуци тадашњих југословенских власти да није безбедан боравак за децу, вратио се у Србију. После завршетка средње школе указала се могућност да студира на Малти, али није отишао. Признаје да је одувек био радохолик и да учење, оно школско, није волео.
Прву предузетничку радњу за продају ринфузне робе отворио је средином деведесетих година, по повратку са одслужења војног рока. Локал на пијаци у Блоку 44, на Новом Београду купили су му родитељи. Тада је основао фирму Радекс ДОО. Међутим, већ после неколико година пословања уочава све већу конкуренцију.
– Одједном су све мале трговине увеле да у 10 ударних артикала имају робу на мерење. Морао сам нешто да мењам.
Анализу тржишта спровео је једноставном методом. Данима је посматрамо шта купци носе у кесама када крену са пијаце. Која је то роба коју сви узимају? Кесица са кафом била је у сваком цегеру. Тих дана, приликом посете породици у домовини, сестра и зет поклонили су му џак са тридесетак килограма кафе и млин домаћег произвођача индустријских млинова Мартиновић. Тако је одлучио да почне да пржи и продаје кафу.
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- ИСТРАЖИВАЊЕ ПРООПТИМИСТ ИНДЕКС ПРОКРЕДИТ БАНКЕ: Привредници најављују веће инвестиције и раст плата
- ЗАЈЕДНИЧКИ ПРОЈЕКАТ ДМ ДРОГЕРИЈА, РАС-а, УСАИД-а, СЕРБИА ОРГАНИКА И ФАКУЛТЕТА ПРИМЕЊЕНИХ УМЕТНОСТИ: Први „дм инкубатор“ почео са радом
- НА КРОВУ МИКРО ТРЖНИЦЕ “САВА”, У НАСЕЉУ АЕРОДРОМ У КРАГУЈЕВЦУ: „Авиончић“ добио најсавременије игралиште
- Следећи број Економетра излази 5. марта 2019.