У Србији годишње на депонијама заврши више од 700.000 тона хране. У оквиру пројекта PLOUTOS, који финансира Европска комисија, заживела је платформа FoodSHare. Сада сви који имају вишак и они којима је храна потребна, кликом могу да договоре донацију
Маја Жикић
Пуне корпе тиквица и краставаца, са органског газдинства Органела из Горње Буковице код Ваљева, однели су летос млади фармери Дарко и Павле Удружењу самохраних родитеља и породица деце са инвалидитетом „Плава шкољка“. Из простора у коме се, како кажу маме и тате плавих бисера, гаје толеранција, љубав, учење кроз игру, подршка, оптимизам, радост, траже трачци наде, негују таленти ове деце, вредни фармери отишли су пуна срца. А крајем септембра, једна велика компанија, без много медијске помпе, донирала је храну Црвеном крсту Обреновца за сиромашне. Заједничко у обе хуманитарне акције била је FoodSHare платформа за донацију вишкова хране која спаја оне који имају, мале и велике пословне субјекте, са онима којима је храна потребна.
– Платформа је јединствени алат за управљање вишковима хране, а у циљу смањивања бачених количина и прослеђивања намирница угроженима. Од марта, када је почела са радом, реализовано је осам донација. Преко ње је на угрожене адресе отишло више од 60 тона хране, каже Маја Жикић, развојни менаџер Foodscale Hub-а.
Развијена је у оквиру међународног пројекта PLOUTOS H2020, финансираног од стране Европске комисије, а у оквиру програма за истраживање и иновације – Хоризонт 2020. Примењује се истовремено у нашој земљи и Северној Македонији и једно је од 11 пилот решења PLOUTOSа. Предвиђен је трогодишњи циклус док се преосталих 10 иновативних решења односе на примену нових технологија у различитим агро областима: од пластеника, фарми и на отвореним пољима у Италији, Грчкој, Француској, Шпанији, Ирској, Словенији, на Кипру, у Холандији, Балеарским Острвима…
За нашу земљу и јужне комшије изабрано је дигитално решење са фокусом на олакшавање преноса вишка хране са фарми и компанија ка социјално угроженим групама.
Циљ PLOUTOS-а, додаје Маја Жикић, јесте развој одрживог оквира иновација и системски приступ пољопривредно-прехрамбеном сектору кроз иновације у понашању, иновације у одрживом заједничком пословном моделу и технолошке иновације, засноване на подацима.
Тако је, на пример, у Француској пројекат усмерен ка развоју хај-тек решења у млекарској производњи, у Словенији на анализу земљишта, у Грчкој за мале воћаре.
Фото: Foodscale Hub/Screen shot
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- ИЗЛОЖБА ТРАЈНЕ ВРЕДНОСТИ – ЗБИРКА УМЕТНИЧКИХ ДЕЛА ДДОР ОСИГУРАЊА: Брига о културном наслеђу
- BALKAN TEXTILE FAIR 2021. У БЕОГРАДУ: Joш jeдaн прojeкaт дoбрe сaрaдњe Србиje и Турскe
- КОНФЕРЕНЦИЈА О ИНВЕСТИЦИОНИМ ПОТЕНЦИЈАЛИМА СРПСКЕ: Милијарду евра инвестиција Србије у Републику Српску
- Следећи број Економетра излази 2. новембра 2021.
