Картице се све више користе, а само у мају извршено је више од пет милиона трансакција. Грађани који летују у иностранству без проблема могу користити платне картице издате од банака које послују у Србији

У Србији данас има око 4,4 милиона платних картица, што је 70 одсто више него пре годину дана. Од тога, више од половине су “динакард” картице којих има 2,3 милиона, а могу да се користе на већини од 40.000 ПОС терминала, односно аутомата који су инсталирани на продајним и другим местима. Нема сумње да се картице све више користе. О томе сведочи податак да је, рецимо, у мају извршено више од пет милиона трансакција што значи да се, у просеку, једна картица користи више пута месечно. Март је био карактеристичан по томе што је број трансакција на ПОС терминалима први пут премашио број трансакција на банкоматима, што је изузетна појава за земље не само у нашем региону него и за многе западноевропске земље. “Динакард” систем је у марту увео могућност допуна припејд телефона СМС порукама. Циљ је да за “динакард” кориснике у што скоријем року буде уведена могућност плаћања општинских и републичких административних такса, као и плаћање преко интернета, а преласком на чип технологије биће повећана сигурност употребе картица.

Предности картица

Чек је као средство плаћања готово потпуно укинут. Употреба му је смањена и, практично, уз ретке изузетке нема више вишемесечних почека. Банкари тврде да пластични новац има низ предности и да је овај начин плаћања за врло кратко време постао доступан широј популацији. Корисник картице може сам да програмира отплату дуга на неограничен број рата, уз једину обавезу да уплаћује 10 одсто од укупно потрошеног износа у претходном месецу. Такође, картицом се пазари и у земљи и у иностранству а да, при том, корисник не мора да има отворен девизни рачун, па чак ни текући. Једноставна употреба је још једна предност картица. Док је чек потребно попунити и проверити податке корисника, плаћање картицом подразумева провлачење кроз ПОС терминал и потписивање рачуна. Одложено плаћање чековима имало је само привидну предност, јер су продавци углавном увећавали цену робе приликом трансакције. Код кредитних картица корисник плаћа камату на коришћена средства, која је незнатно већа од индекса раста цена на мало и уједначена је са каматом на дозвољену позајмицу по текућем рачуну.

Послови са чековима далеко су компликованији за банку у односу на послове са кредитним картицама. Банка је задужена за продукцију чекова, евиденцију, затим проверу по рачуну сваког корисника, што све заједно има за последицу и веће оперативне трошкове. Како је употреба картице крајње једноставна, становништво је врло брзо прихватило овај модел плаћања.