Пројекат “Пољопривредни инкубатор за младе на селу” реализују Регионални центар за друштвено-економски развој Банат и општина Нови Бечеј. Вредност пројекта је око 2,9 милиона динара. Од те суме Министарство омладине и спорта је обезбедило 1,9 милиона динара. Њиховим новцем купљени су пластеници, а остатак је финансирала општина Нови Бечеј, која је уредила инфраструктуру на парцели. Први станари усељени у јуну
Место Кумане у општини Нови Бечеј мучи исту муку као и већина других. Млади одлазе јер не виде перспективу, и старији би али немају куд. Ову суморну слику, млади из Омладинског клуба су одлучили да преокрену. Почетком лета у селу је почео са радом пољопривредни инкубатор. Чине га три пластеника јер је исто толико почетника добило шансу да додатно заради и стекне искуства о производњи која пољопривредницима широм света доноси много бољу зараду од уобичајене.
Идеја за пољопривредни инкубатор стара је доста дуго. Осмислили су је у Омладинском клубу из Новог Бечеја. Они су покренули цео пројекат “Пољопривредни инкубатор за младе на селу”. Партнери су били Регионални центар за друштвеноекономски развој Банат и општина Нови Бечеј. Радило се шест месеци. Вредност пројекта износила је око 2,9 милиона динара. Од те суме Министарство омладине и спорта је обезбедило 1,9 милиона динара. Њиховим новцем купљени су пластеници, а остатак је финансирала општина Нови Бечеј, која је уредила инфраструктуру на парцели. Први „станари“, троје њих, Душан Матић, Ливија Перић (и њен супруг Зоран Попов) и Стефан Варадинац усељени су у јуну. Они ће у инкубатору провести две године. Одлучили су да ове сезоне засаде парадајз, који ће бити спреман за бербу у октобру, а потом ће у касну јесен, како су најавили, садити салату, блитву, спанаћ…
Кристијан Лукић, председник Омладинског клуба и координатор пројекта, као и заступник удружења Омладински клуб Нови Бечеј, каже за Економетар да су на идеју дошли пре неколико година. Тада је организација УСАИД представила могућности развоја села. Међу њима био је и пољопривредни инкубатор за младе.
Кристијан, који је по занимању инжењер технолог у фабрици црепа “Полет” у Новом Бечеју, објашњава зашто су за почетак изабрали пластеничку производњу:
– Чим пређете границу, у Мађарској ћете се срести са бројним пластеницима. Једно од истраживања о сеоским газдинствима у Србији показало је да код нас само 0,3 одсто произвођача гаји пољопривредне културе на тај начин. Истовремено, ова производња је сто пута исплативија од
конвенционалних засада под небом.
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- ЕКОНОМЕТАР У САРАДЊИ СА УДРУЖЕЊЕМ ПОСЛОВНИХ ЖЕНА: Нема колективних годишњих одмора за јавну управу
- У ПOРAСTУ РAЗВOJ E–КOMEРЦ УСЛУГA У СРБИЈИ: Интeрнeт прoдaвницe зa тргoвцe
- СAJMOВИ EНEРГETИКE, ЗAШTИTE ЖИВOTНE СРEДИНE И ПAMETНИХ TEХНOЛOГИJA OД 4. ДO 6. OКTOБРA: Eнeргичнo дo „Нoвe eнeргиje“
- OСИГУРAЊA ОД OДГOВOРНOСTИ У ВИНEР ШTEДИШE OСИГУРАЊУ: Прeднoсти oсигурaњa од oдгoвoрнoсти из дeлaтнoсти
- Aгрoбизнис oтвaрa врaтa сaрaдњи Србиje и Tурскe
- OTВOРEНA УMETНИЧКA ГAЛEРИJA У НЛБ БAНЦИ БЕОГРАД: Нови простор за уметност
- УЖИЧКИ ПРОФЕСОР ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА ОДЛУЧИО СЕ ЗА ЗАНИМЉИВ БИЗНИС: Брикетима штити еколошки здраву средину
- ЗВОНИМИР ПАВЛЕК: УСПЕШНА ТРГОВИНА (8): Продавац треба увек да има позитиван став
- Следећи број Економетра излази 10. октобра 2017.