Драгољуб Миљковић из Лесковца се вратио у своје село Оруглица, које се граничи са територијoм општине Косовска Каменица. Подигао је плантаже рибизле и малине и органски производи воће које има вишу цену од обичног. Почео је и производњу воћних ликера који су одмах пронашли пут до купаца

Драгољуб Миљковић

Оруглица је једино лесковачко село које се граничи са Косовом и Метохијом, тачније, са територијом општине Косовска Каменица, што многи Лесковчани и не знају. Дужина атара Оруглице је двадесет километара, а ширина десетак километара, па је по површини ово једно од највећих лесковачких села. Међутим, по последњем попису, овде живи тек стотинак становника чија је просечна старост 52 године, а 1953. године имало је 925 житеља. Ово је планинско село до којег води претежно макадамски пут, па се дешава да се од Лесковца до Оруглице путује три сата, скоро као и до Београда. То је и био разлог да се Оругличани иселе, а овде су остали само најстарији и најупорнији.

Ипак, намерника дочекује пејзаж који не одаје слику напуштености: малињаци, рибизле, ћумуране, као и дивље воће – шипурак, купина. Мештани живе од пољопривреде и ћумура, јер овде има шуме у изобиљу. Власници плантажа, које се из године у годину шире, нису само преостали мештани, већ и они који су отишли у градове широм Србије, а сада се враћају на родна огњишта, крче своје њиве и оснивају плантаже, претежно малињаке.

Један од повратника је и Драгољуб Миљковић из Лесковца који је по завршетку Средње машинске школе у овом граду најпре радио у Новом Саду, а затим се вратио у Лесковац и радни век провео у лесковачкој ливници као једини конструктор машина, највише оних које имају ливене делове. Идеју да крене са плантажном производњом на породичном имању у Оруглици добио је у време када је ливница почела да посустаје, да би 2011. године отишла у стечај. Прво је засадио црну рибизлу, а потом и малину.

– Био сам једини конструктор у ливници и имао сам мало слободног времена, а доста сам радио и за Ниш, подземне и надземне хидранте, поклопце. Посебно бих истакао сарадњу са нишком фирмом „Феникс“ Б Б, чији је оснивач и власник др Братислав Благојевић, професор Машинског факултета у Нишу. „Феникс“ је српски лидер у развоју и производњи елемената и система аутоматске регулације и управљања у области климатизације, грејања и хлађења. За ову фирму сам радио делове за све подстанице.

Опширније у штампаном издању

У овом броју још и …

• ПРЕДЛОГ МЕРА ПРИВРЕДНИХ УДРУЖЕЊА ЗА УБЛАЖАВАЊЕ КРИЗЕ: Смањити порезе и доприносе запослених
• ОЦЕНА ФИСКАЛНОГ САВЕТА: Због кризе – оправдано задуживање државе
• ЕБРД УПОЗОРАВА ДА ЋЕ ПАНДЕМИЈА НЕГАТИВНО УТИЦАТИ НА ПРИВРЕДЕ РЕГИОНА ЈИЕ: Хитни пакет солидарности од милијарду евра
• УБРЗATИ TРAНСПOРT ПРOИЗВOДA И УВOЗ СИРOВИНA: Чадеж: Апел ЕУ да се и Западном Балкану омогући кретање “зеленим тракама”
• ПРИВРЕДНИЦИ ПРИКУПИЛИ ПОМОЋ ЗА УГРОЖЕНЕ ПАНДЕМИЈОМ: Компаније показују хуманост на делу
• МЕРЕ ПРЕДОСТРОЖНОСТИ ОСИГУРАВАЈУЋИХ КУЋА ЗБОГ СПРЕЧАВАЊА ШИРЕЊА ВИРУСА: Обнова и куповина полиса преко интернета
• Следећи број Економетра излази 2. јуна 2020.