Kad se nagomilaju problemi, da li je bolje da korporacijsko kormilo preuzme neko ko je već na brodu, ili je svrsishodnije dovesti nekog “spolja”
U stručnoj biznis literaturi često se pominje problem koji nastaje kada firma nadraste svoj model upravljanja. To je ona situacija kada “gazda”, osnivač, ne shvati na vreme da ne može (i ne treba) više o svemu da odlučuje, već da i ovlašćenja i odgovornosti treba da prenese na sposobne saradnike. A pre toga da uspostavi korporacijska pravila, da iskoristi svu pamet koju ima na raspolaganju da se definiše prava strategija i uobliči razvojna vizija.
To je ustvari onaj momenat kada nastaje ono što se zove “korporativna kultura”: zbir vrednosti, običaja i ponašanja menadžera i zaposlenih, tradicija… Korporativna kultura je ono što određuje, pre svega, šta jedna kompanija jeste, a ne šta ima.
Primera da sa korporativnom kulturom nešto nije u redu ima svugde: u novim, ali i u starim firmama, nama bliskih, ali i dalekih. Ima ih u “tranzicionim” ekonomijama, ali i u onim razvijenim. Ukratko, na svim meridijanima “planete biznis”.
Ono što sledi, to su tri priče o tri korporativne kulture u jednoj industriji, automobilskoj. Reč je o primerima kako je korporativna kultura prvo problem, a potom, kad se promeni, i rešenje.
Opširnije u štampanom izdanju
