Međunarodna studija FIRST DATA

First Data International, vodeća kompanija u oblasti usluga elektronske trgovine i plaćanja širom sveta, objavila je nedavno rezultate studije stavova i mišljenja banaka o Jedinstvenoj evro platnoj zoni (Single Euro Payments Area = SEPA). Ova studija otkriva da su rokovi za uvođenje SEPA predviđeni za 2008. i 2010. godinu značajan izazov za industriju. Mada su pre za samoregulaciju, mnoge vodeće evropske banke očekuju od Evropske komisije da donese zakonske propise koji bi obezbedili da se SEPA uspostavi do 2010. godine.

Studija koju je naručila First Data, a uradila firma PSE Consulting, koncentrisala se na SEPA za platne kartice. Studija istražuje gledišta i iskustva viših bankarskih izvršnih rukovodilaca i ključnih ljudi koji donose odluke u 30 vodećih evropskih banaka u 15 zemalja.

Studija First Data obuhvata banke koje rade kako u zoni evra tako i van nje, i otkriva da 70 odsto banaka veruje da bi kombinacija samoregulacije i tržišnih sila trebalo da bude dovoljna da motiviše banke da pokrenu SEPA inicijativu. Međutim, zbog zabrinutosti da li će industrija kao celina stati iza ovog programa, 73 odsto očekuje da će EK na kraju doneti zakonske propise da bi obezbedila ispunjenje uslova.

Dodatne podatke vezane za ovo istraživanje možete naći na sajtu: http://www.firstdata.com/pdf/sepa_summary_2006.pdf

Povećanje kamata u SAD

Predsednik američkih Federalnih rezervi, Ben Bernake, i njegove kolege spremaju se da povećaju kamatne stope kako bi sprečili da visoke cene energije raspale inflaciju. Očekuje se da će centralna banka povećati svoju osnovnu kamatnu stopu za četvrtinu procenta, na 5,25 odsto, što će biti 17. uzastopno i istovetno poskupljenje novca u SAD tokom ciklusa zatezanja kredita, koji se protegao na dve godine. Kao odgovor na očekivani potez Federalnih rezervi, komercijalne banke se spremaju da podignu cenu svojih pozajmica – za određene kreditne kartice, kupovinu kuća i druge zajmove – na 8,25 odsto. Analitičari kažu da će to pogoditi Amerikance po džepu. Prosečna cena kredita za kupovinu kuća skočila je za dve godine sa 4,77 procenata na 8,09 odsto, otkako je centralna banka počela svoju neumornu kampanju podizanja kamata kao branu inflaciji. Za Bernakea i njegove kolege uravnoteženje se izvodi na sledeći način: podići stope dovoljno da se parira inflaciji, ali ne toliko visoko da bi se naneo udar ekonomiji. Bernake kaže da inflaciju neće trpeti i stavio je jasno na znanje da je njeno gašenje sada posao broj jedan Federalnih rezervi.

Bilaterala potkopava STO

Regionalni i bilateralni trgovinski sporazumi koji se sklapaju izvan okvira Svetske trgovinske organizacije (STO) postaju sve privlačniji, ali potkopavaju STO upravo u vreme kada organizacija pokušava da iskuje novi sporazum o liberalizaciji svetske trgovine. U proteklih 60 godina pri STO je registrovano 348 bilateralnih ili regionalnih trgovinskih sporazuma, od kojih je 197 i na snazi. Iako je teško precizno utvrditi njihov uticaj, procjenjuje se da oni regulišu oko 40 odsto svetske trgovine. “Svaka je zemlja sklopila nekakav bilateralni sporazum”, kaže Lionel Fontanj, čelnik instituta za međunarodnu politiku Cepii. SAD se već snažno oslanjaju na sporazum NAFTA, trgovinski pakt sa Meksikom i Kanadom. “Ako stvari pođu rđavo po STO, Evropa će pokrenuti nove trgovinske inicijative ili će ponovno aktivirati one koje trenutno miruju”, kaže Fontanj, navodeći kao primer pregovore EU sa grupacijom latinoameričkih zemalja koja obuhvata Braziliju, Argentinu, Paragvaj i Urugvaj. Izvršni direktor STO Paskal Lami je kao jedan od važnih razloga za hitno sklapanje multilateralnog sporazuma u okviru STO naveo potencijalno nepovoljni položaj pojedinih zemalja pri sklapanju bilateralnih sporazuma.

Parmalat protiv banaka i revizora

Italijanski gigant Parmalat podneo je tužbu protiv švajcarske regionalne banke Graubendner Kantonalbanke kojom traži odštetu u iznosu od 5,17 milijardi evra. To je još jedna u nizu tužbi koju je podneo Parmalat protiv banaka i revizora za koje tvrdi da su pomogli da kompanija doživi kolaps. Parmalat ukazuje da postoji saučesništvo između GKB i bivšeg službenika Nina Đuralaroka sa Bankom Amerika i menadžerima Parmalat grupe u okviru kojeg su obavili kompleksne finansijske transakcije koje su omogućile grupi da nastavi veštački da trguje. U okviru tužbe zatražen je i povraćaj novca u iznosu od 8,43 miliona evra. GKB je demantovala da je urađeno bilo šta protivzakonito i da je to pokazala i istraga. Parmalat je doživeo kolaps 2003. zbog dugova od nekoliko milijardi evra. Generalni direktor Enriko Bondi, koji je reorganizovao kompaniju, zajedno sa akcionarima podnosi tužbe u Italiji i SAD za povraćaj štete.

Mađarska ukida besplatne studije

Mađarska vlada je saopštila da se od iduće školske godine ukida besplatno univerzitetsko obrazovanje, u sklopu ekonomskog programa čiji je cilj smanjenje javnog deficita države. Mera stupa na snagu u školskoj godini 2007/2008. Predviđeno je da će studenti plaćati školarinu u prosečnom iznosu od 105.000 forinti (375 evra). Socijalno-liberalna vlada je početkom juna pokrenula plan štednje sa ciljem smanjenja javnog državnog manjka, koji će ove godine dostići osam odsto bruto društvenog proizvoda, što je rekord u EU. Planom je predviđena ušteda od 1.000 milijardi forinti (oko 3,57 milijardi evra) već tokom 2007. godine. Mađarska će morati da svoj deficit svede na manje od tri procenta bruto društvenog proizvoda tokom 2008. godine, da bi 2010. godine, u skladu sa planovima, mogla da uvede evro.

Za Plivu 2,2 milijarde dolara

Hrvatska fabrika lekova Pliva objavila je početkom jula da je prihvatila ponudu američke kompanije Bar Farmasiutikals koja je spremna da plati 2,2 milijarde dolara u gotovom. Ponuda američke kompanije premašila je poslednju javnu ponudu grupacije Aktavis (vlasnik leskovačkog Zdravlja). Bar je ponudio 705 kuna (112 dolara) po akciji za Plivu, koja je jedan od najvećih proizvođača lekova u centralnoj i istočnoj Evropi. Američka kompanija iz Nju Džersija i islandski Aktavis bili su glavni takmaci u nadmetanju koje je počelo kada se Aktavis neočekivano približio Plivi sa ponudom od 1,6 milijardi dolara. Aktavis je kasnije povećao cenu, ali je Pliva odbila. Bar i Pliva sarađuju od marta 2005. godine na razvoju generične verzije Amgen Neupogena, koji podstiče produkciju belih krvnih zrnaca i pomaže obolelima od raka u borbi protiv infekcija. Početkom ove godine, Pliva je prodala svoj istraživački i razvojni centar proizvođaču lekova Glakso u poslu vrednom oko 60 miliona dolara.

Erste Bank za “Arhitekte budućnosti”

Erste banka je saopštila krajem juna da će podržati društveno odgovoran preduzetnički program Waldzell instituta “Arhitekte budućnosti” 2006. godine.

Treći Waldzell samit okupiće vodeće svetske umove kako bi razmotrili pitanja koja se odnose na značenje i smisao života. Posle uspeha koji je program “Arhitekte budućnosti” postigao 2005. godine, Waldzell institut (www.waldzell.org.) predstavio je program za ovu godinu čiji je cilj da pronađe 12 mladih ljudi od 19 do 35 godina koji žele da svojim projektima koji se odnose na svakodnevni život promene budućnost čovečanstva nabolje. Odabrani kandidati iz čitavog sveta imaće mogućnost da predstave svoje projekte za promene pred 150 donosilaca odluka na globalnom nivou iz poslovnog sveta i medija, uključujući i Paola Koelja, brazilskog književnika i autora “Alhemičara”, koji je ujedno i pokrovitelj ovog programa Waldzell instituta. Samit će biti održan u gradu Melk Abbey u Donjoj Austriji od 8. do 10. septembra ove godine. Erste banka je preuzela obaveze sponzorisanja svih kandidata odabranih da učestvuju u radu samita.

Krajnji rok za prijave je 24. jul 2006. godine. Prijave moraju biti na engleskom jeziku, a svi kandidati moraju dobro pisati i govoriti engleski jezik.

Fudbal smanjio nezaposlenost

Zahvaljujući Svetskom prvenstvu u fudbalu, broj nezaposlenih u Nemačkoj pao je u junu za 49.000 u odnosu na maj, na ukupno 4,54 miliona, objavila je Federalna agencija rada. Stopa nezaposlenosti je time pala sa 11 na 10,9 procenata. Fudbalsko prvenstvo, koje je održano u 12 nemačkih gradova, povećalo je tražnju osoblja u uslužnim delatnostima i radnika u osiguranju. Procenjuje se da je Svetsko prvenstvo stvorilo u Nemačkoj 50.000 novih radnih mesta od kojih će 20.000 opstati kao stalna.

Rekordna prodaja engleskih dresova

Kompanija Umbro je uoči Svetskog prvenstva u fudbalu saopštila da je prodaja kopija dresova engleske fudbalske reprezentacije oborila sve rekorde i da je crveni dres sa amblemom tri lava postao najprodavanija engleska majica u istoriji. To je Umbru donelo najveći prihod. U prvoj polovini godine rast prodaje dostigao je 41 odsto a ostvarena je zarada od 247 miliona funti. Prihod je stigao i od prodaje 150.000 ženskih modela dresa, jer su se i žene zainteresovale za praćenje Svetskog prvenstva.

Troškovi engleskog dvora

Kraljica Elizabeta Druga košta svakog britanskog poreskog obveznika 62 penija godišnje, a ukupni izdaci kraljevske porodice rastu više od godišnje stope inflacije, objavila je Bakingemska palata. U izveštaju o finansijama kraljevske porodice navodi se da je za svoje potrebe i održavanje poseda porodica potrošila 37,4 miliona funti, što je 4,2 odsto više nego 2004. godine i zbog čega je svaki poreski obveznik morao da plati peni više. Ali, blagajnici Elizabete Druge tvrde da su se izdaci, u odnosu na 2001. godinu, realno smanjili za 2,5 odsto.

Mobilni u Kini

Broj pretplatnika mobilne telefonije u Kini dostigao je više od 420 miliona krajem maja, saopštilo je resorno kinesko ministarstvo.

Statistika pokazuje da se broj povećao za 27,39 miliona u prvih pet meseci, što je dva puta više od povećanja broja korisnika fiksnih linija. Sada u Kini ima 57 miliona više pretplatnika na mobilne nego na fiksne telefone.

Od januara do maja ove godine ukupni poštanski i telekomunikacijski prihodi porasli su u Kini za 11,4 odsto, na 287,82 milijarde juana (35,97 milijardi dolara).

Kina je uvezla prvi sistem mobilne telefonije 1987. godine i trebalo je 10 godina da dostigne 10 miliona korisnika. Četiri godine kasnije, zemlja je imala najveći broj pretplatnika mobilne telefonije na svetu.