Angela Merkel – najmoćnija žena

Nemačka savezna kancelarka Angela Merkel nalazi se na prvom mestu liste 100 najmoćnijih žena sveta koju je načinio američki magazin Forbs. Taj magazin tek treći put pravi ovakvu listu za žene, jer je do pretprošle godine ona pravljena samo za najmoćnije muškarce na planeti. Kako prenose nemački mediji, kancelarka Merkel je sa prvog mesta liste, na kojem je bila prošle i pretprošle godine, “proterala” američku ministarku inostranih poslova Kondolizu Rajs. Pored Angele Merkel, prvi put su se na listi našle i predsednica Čilea Mišel Bačele, predsednica Liberije Elen Džonson-Sirlif i predsednica vlade Južne Koreje Han Mjung Suk. Na trećem mestu se, posle nemačke kancelarke i američke ministarke inostranih poslova, nalazi potpredsednica Kine Vu Ji. Među prvih deset nalaze se još samo američke poslovne žene, među njima i buduća šefica koncerna Pepsi Indra Nuji. Američka TV-voditeljka Opra Vinfri dospela je na 41. mesto liste, a na 79. mestu je dugogodišnja izveštačica TV-stanice Si-En-En sa Balkana i drugih kriznih žarišta u svetu – Kristijan Amanpur. Među 100 najuticajnijih žena sveta, pored kancelarke Merkel, nema drugih Nemica. Na Forbs listi su 53 žene iz SAD, pet iz Velike Britanije i po tri iz Kine i Francuske.

Rast indijskog avio-prevoza

Prema procenama američkog proizvođača aviona Boinga, Indiji će u naredne dve decenije biti potrebno 856 novih aviona, u vrednosti više od 72 milijarde dolara. Ova optimistička procena je zasnovana na snažnijem indijskom ekonomskom rastu i povećanju obima vazdušnog prevoza. “U poređenju sa prošlom godinom, ovogodišnje potrebe su dvostruko veće”, izjavio je novinarima u Nju Delhiju Dajnes Keskar, potpredsednik Boinga, zadužen za prodaje u Aziji. Zahvaljujući velikim stranim ulaganjima, jačanju privrede i platežne moći stanovništva, očekuje se da će putnički avionski saobraćaj do 2010. godine u Indiji porasti za preko 20 odsto. Kroz indijske aerodrome tokom prošle poslovne godine je prošlo preko 73 miliona putnika, 24 odsto više nego 2004. Na domaćim letovima je bilo 52 miliona putnika. Nagli porast putničkog prevoza i osnivanje novih avio-kompanija nije pratilo odgovarajuće ulaganje u infrastrukturu tako da se država odlučila na velike investicije. Prema dugoročnom razvojnom planu, Indija će u puteve, luke i aerodrome uložiti 150 do 200 milijardi dolara, u cilju daljeg rasta privrede i zapošljavanja, kako ne bi zaostala za svojim azijskim konkurentima.

HP kupio Mercury Interactive Corp.

Kompanija HP je objavila sredinom avgusta da je potpisala ugovor o kupovini Mercury Interactive Corp., vodeće IT kompanije za upravljački softver i usluge, gotovinskom ponudom na tenderu od 52 dolara po akciji, ili u vrednosti kompanije od 4,5 milijardi dolara.

“Danas spajamo dve vodeće kompanije na tržištu da bismo napravili portfolio sa najjačim upravljačkim softverom u industriji,” rekao je Mark Hurd, direktor i predsednik kompanije HP. “One će zajedno pomoći kupcima da smanje troškove vezane za IT, ubrzaće isporuku novih usluga i dovesti do unosnog rasta u kompaniji HP. Nadamo se da će ova važna kupovina predstavljati veliku dobit našim akcionarima.”

Direktor i predsednik kompanije Mercury, Tony Zingale, rekao je da HP i Mercury zajedno postaju glavni provajder softvera za poslovno-tehnološku optimizaciju (PTO). Posao ovih razmera stvara značajne povoljnosti za kupce, akcionare, zaposlene i partnere.

Očekuje se da će HP Software, kupovinom kompanije Mercury povećati obim posla i doprineti uvećanju prihoda na preko dve milijarde dolara.

Kineski zakon o bankrotstvu

Kina je ozakonila i osavremenila propise o bankrotstvu koji prvi put jasno obuhvataju privatno poslovanje. Zakon, koji je parlament usvojio i koji stupa na snagu juna iduće godine, istovremeno podiže status zajmodavca, jer od posrnulog preduzeća traži da prvo plati dug kreditoru a ne radnicima, koji su do sada imali prvenstvo. Nove mere imaju za cilj da osavremene zakon o bankrotstvu iz 1986. godine donet u kineskom komunističkom sistemu, koji u ogromnoj meri zavisi od privatnog preduzetništva u otvaranju novih radnih mesta i napretka društva. Ranije je kineski zakon o bankrotstvu pominjao samo preduzeća u vlasništvu države, što je stvaralo neizvesnost oko toga kako srediti dugovanja iz propalih privatnih poslova. “Sve kompanije i preduzetništva u zemlji, bilo u vlasništvu države ili privatnom vlasništvu, moraće, ako propadnu, da se povinuju jedinstvenom zakonu o bankrotstvu”, kaže Sinhua. Zvaničnici brane odluku da se kreditorima da prednost nad zaposlenima, ukazujući da time Kina ide linijom tržišne privrede što će dodatno ohrabriti strane ulagače.

Japan bez deflacije

Maloprodajne cene u Japanu povećane su za 0,2 odsto u julu, saopštila je vlada kao novi dokaz da je druga ekonomska sila sveta ubedljivo pobedila deflaciju i da se postojano oporavlja. Juli je drugi mesec povećanja cena u Japanu prema novom sistemu računanja Statističkog biroa. Po starom sistemu bi to bio deveti uzastopni mesec otkako su cene prestale da padaju. Rezultat je niži od 0,5 odsto poskupljenja koje su očekivali ekonomisti. Razlog je delom u novom načinu računanja, a delom u oštrom padu cena odeće zbog neuobičajeno hladnog leta u Japanu. Ipak, poskupljenje pokazuje da se ekonomija izvlači iz deflacije i da će možda pomoći Japanskoj banci da dokaže potrebu novog povećanja kamata krajem ove ili početkom iduće godine, kažu analitičari. Japan je bio suočen sa opasnošću deflacije, stalnog pada cena koje je umrtvljavalo ekonomsko delovanje jer je smanjivalo plate i profite. Većinu industrijalizovanih država brine suprotna opasnost – rast cena ili inflacija. Bez obzira na pokazatelje, japanska vlada još nije objavila da je opasnost od deflacije prošla.

Inflacija u EU

Inflacija u 12 država koje za zajednički novac imaju evro skliznula je na 2,3 procenta u avgustu, čime je pojačan pritisak na Evropsku centralnu banku da ne dira u kamatne stope. Inflacija na godišnjem nivou bila je 2,4 odsto u julu, pošto je dospela na 2,5 procenata u maju i junu – gurana skokom cena nafte i ubrzanjem stopa privrednog rasta posle višegodišnjih malih pomaka. Agencija Eurostat ne objašnjava razloge pada inflacije, dok se od Evropske centralne banke uveliko očekuje da neće povećati svoju osnovnu kamatnu stopu. Ipak, analitičari kažu da tržište motri na znake koji bi u roku od mesec dana mogli da, sa sadašnjih tri odsto, dovedu do povećanja kamata za četvrtinu procentnog poena. Privreda u zemljama evrozone porasla je za 0,9 odsto u drugom kvartalu u poređenju sa prethodna tri meseca, što je brže nego i u SAD i u Japanu.

Najveće američke jahte

Deset najvećih američkih jahti vrede 1,3 milijarde dolara. I dalje je najveća “Rajzing San” u vlasništvu Larija Elisona, saosnivača “Orakla”, čija se vrednost procenjuje na 377 miliona dolara. Donedavno je jahta od preko 30 metara, sa dobrom kuhinjom, značila probitačnu kupovinu, ali jahta mora da ima i bogat vinski podrum, heliodrom, bar tri džakuzija i frizerski salon, piše američki časopis Forbs. Od deset najvećih jahti u vlasništvu Amerikanaca, posebno se ističe “Rajzing San,” dužine 140 metara, dok je na drugom mestu “Oktopus”, od 130 metara u vlasništvu Pola Alena, suosnivača “Majkrosofta”, vredan 254 miliona dolara. Alen je takođe vlasnik i četvrte najveće jahte na listi – “Tatuš”, duge 94 metra i vredne nešto više od 100 miliona dolara. Među megajahte ugurao se i najveći jedrenjak “Atena”, dužine 90 metara, u vlasništvu Džima Klarka, osnivača “Netskejpa”, koji se ceni na 90 miliona dolara.

Ženska jedinica

Rusija je formirala prvu u potpunosti žensku jedinicu u saobraćajnoj policiji za borbu protiv korupcije. Samostalna ženska jedinica osnovana je zato što tamošnji zapovednici smatraju da su žene manje korumpirane od muškaraca. Saobraćajna policija, u kojoj dominiraju muškarci, često “zaboravlja” da naplati kaznu zbog kršenja propisa u zamenu za mito. Smatra se da taj običaj znatno pomaže u očuvanju statusa ruskih puteva kao najopasnijih na svetu, na kojima godišnje nastrada oko 35.000 ljudi. Prvi ženski vod sačinjava 26 policajki koje će patrolirati centrom Volgograda na jugu Rusije, izjavio je šef regionalne policije Mihail Tsukruk. “Jedno istraživanje je pokazalo da žene nisu sklone uzimanju mita,” rekao je on.

Amerikanci ušli u Moskovsku banku

Treća najveća američka banka, JP Morgan Čejz iz Njujorka, objavila je da je kupila dva odsto vlasničkog udela u Bank of Moscow, četvrtoj najvećoj ruskoj banci. Uslovi transakcije nisu navedeni. Tim činom američka investiciona banka snažno stupa na veliko rusko finansijsko tržište, koje ima veće stope rasta od zapadnih, ali ograničava ulazak stranih banaka u vlasničku strukturu ruskih državnih finansijskih institucija. Bank of Moscow je osnovana 1995. godine na inicijativu gradskih vlasti. Moskva, najbogatiji ruski grad, drži 62 odsto vlasništva Bank of Moscow, koja servisira oko 80.000 firmi i 5,6 miliona građana, a početkom godine je imala aktivu u vrednosti od gotovo 10 milijardi dolara. Moskovska banka ima i veliko iskustvo u zaduživanju na međunarodnim tržištima kapitala. U aprilu je podigla trogodišnji kredit od 400 miliona dolara, a u maju je plasirala sedmogodišnje evroobveznice u vrednosti od 500 miliona dolara, uz 7,34 odsto godišnje kamate.

Nezaposlenost u Evropskoj uniji

Nezaposlenost u Evropskoj uniji ostala je neizmenjena u julu, na osam procenata, uprkos povećanju ekonomskog rasta od 0,9 odsto, saopštio je statistički biro EU. Jula prošle godine stopa nezaposlenosti je bila 8,7 odsto. Poljska, sa 15 procenata nezaposlenih, na vrhu je liste, sledi je Slovačka sa 14 odsto. Druge nove članice EU beleže znatan pad nezaposlenosti. Stopa u Estoniji pala je na 4,2 odsto sa 7,6 procenata od jula 2005. godine, a litvanska na 5,5 sa osam odsto.

Nezaposlenost u Japanu

Stopa nezaposlenosti u Japanu pala je na 4,1 odsto u julu, sa 4,2 procenta u junu, saopštila je vlada, što ukazuje na dalje poboljšanje na tržištu rada. U julu je ukupan broj nezaposlenih pao za 210.000 u odnosu na prošlu godinu, odnosno na 2,68 miliona ljudi, što je osmi uzastopni mesec smanjenja. Broj zaposlenih Japanaca povećao se za 110.000, na 64,21 milion, saopštilo je Ministarstvo rada, što je petnaesti uzastopni mesec povećanja. Japan ima 128 miliona stanovnika. Tržište rada u Japanu se popravlja poslednjih meseci, gurano privrednim oporavkom zemlje.

Koliko štede Britanci

Suprotno tvrđenju da Britanci ne štede dovoljno, objavljeni podaci pokazuju da svaki Britanac u proseku ima više od 7.500 funti (14.256 dolara) u gotovom. To je dovoljno da “tipični potrošač preživi 167 crnih dana”, kaže se u studiji birmingemske kompanije Midšajr koja vodi kampanju za štednju u Britaniji. Kompanija kaže da su njeni nalazi razvejali mit da Britanci ne štede. Prosek štednje je gotovo dvostruko veći od sume koju stručnjaci preporučuju ljudima da odvoje za vanredne slučajeve. Britancima se često savetuje da u rezervi drže tri mesečne zarade za neočekivane potrebe. To bi iznosilo 4.128 funti za one koji zarađuju prosečnu britansku neto platu od 23.400 funti (44.478 dolara) godišnje, kaže Biro za nacionalnu statistiku. Istraživanje je takođe otkrilo da muškarci štede više od žena. Oni imaju u proseku 10.912 funti na štednim računima, više nego dvostruko od tipične uštede od 4.443 funte među ženama. Kao što bi se i očekivalo, suma na štednoj knjižici se uvećava po starosnim grupama. Oni ispod 30 godina imaju samo 1.468 funti, dok stariji od 50 godina raspolažu ušteđevinom od 13.684 funte.

Smanjen broj siromašnih

Ekonomski rast u Kini i Indiji dramatično je smanjio broj ljudi u Aziji koji žive ispod granice bede od jednog dolara dnevno, ali siromašni se i dalje broje na stotine miliona, saopštila je Međunarodna organizacija rada (ILO). Do 1990-ih oko 250 miliona ljudi se uzdiglo iznad linije od jednog dolara dnevno, kaže se u izveštaju. Ipak, preko 600 miliona Azijata živi ispod tog nivoa, što je “više od dve trećine siromašnih u svetu”. Kada bi se granica siromaštva podigla na dva dolara dnevno, Azija bi imala 1,9 milijardi siromašnih, ili više od tri četvrtine svih u svetu, kaže ILO. “Dva glavna pokretača poboljšanja su Kina i Indija”, navodi se u izveštaju. “Ove zemlje su izbile kao svetske ekonomske sile koje skreću rast sa Zapada na Istok.” Na početku četvorodnevnog sastanku ILO u južnokorejskom gradu Pusanu, saopšteno je da je broj ljudi koji žive od jednog dolara dnevno, u južnoj Aziji, koja uključuje Indiju i Bangladeš, pao za 28,4 odsto u 2003. godini, sa 40,9 procenata u devedesetim. U istočnoj Aziji, koja uključuje Kinu, pad iznosi 14,9 procenata, sa 31,2 odsto. Broj dece-radnika, starih od pet do četrnaest godina, pao je u Aziji na 122,3 miliona u odnosu na 127,3 miliona u 2000. godini, što znači da sada više dece ima pristup školovanju.