ПИРОТСКО ЋИЛИМАРСТВО: Краљичин рукав на ћенару

У Пироту се некада ћилимарством бавило 1.500 до 1.800 ткаља, а данас једва тридесетак. Код Завода за интелектуалну својину заштићено 98 шара и 126 мотива

 Имајући у виду труд и време уложено у израду ћилима, причу о овом пиротском бренду могли бисмо да започнемо римом – ткају шаре и паре. Али, ако узмемо у обзир нашу куповну моћ и сужено тржиште, исправнија би била синтагма – ткају шаре и чувају традицију. То за Економетар потврђује и Драган Панић, власник „Понишавља“ АД из Пирота, који каже да ћилими не могу да се продају по цени коју би требало да имају сходно уложеном времену и труду. Због тога већина ткаља заврши радни век, а да за себе не стигне да изатка ни један ћилим. Али су зато од скромних зарада ишколовале генерације ученика и студената. И успеле су да очувају традицију овог заната који полако нестаје, као и многи други стари занати.

По Панићевим речима, на развој ћилимарства у Пироту највише су утицали купци из Турске који су у почетку ћилим користили као украс на коњичком седлу, а касније и за украшавање салона и других просторија. Не постоје прецизни подаци о томе када је изаткан први пиротски ћилим, али се зна да је 1853. године, на иницијативу турских власти, изграђена прва вуновлачара која је помогла да се лакше и брже прерађује вуна и ствара сировина за ткање ћилима. Некада су се поједине жене бавиле само припремом пређе, а друге би ту пређу уткале у ћилиме. Први ћилими били су црно-бели, а тек касније је почело бојење пређе у дванаест преовлађујућих боја на пиротским ћилимима.

Опширније у штампаном издању


У овом броју још и …

  • КАКО ЈЕ ЗАКОНОМ РЕШЕНО ПОСЛОВАЊЕ ПОВЕЗАНИХ ЛИЦА Шта су трансферне цене
  • 41. МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ ГРАЂЕВИНАРСТВА – SЕEBBE Градимо будућност заједно
  • САРАДЊА ДОБА ФАКУЛТЕТА И УДРУЖЕЊА ПОСЛОВНИХ ЖЕНА СРБИЈЕ Предности онлајн студирања
  • ПОСЛОВНИ ПОРТАЛ еКАПИЈА ДОДЕЛИО ПРИЗНАЊЕ „АУРЕА“ Инвестиција године – Тигар Тајерс
  • НОВО ИЗДАЊЕ УДРУЖЕЊА БАНАКА СРБИЈЕ Челни људи српских финансија
  • 59. МЕЂУНАРОДНИ САЈAM ТЕХНИКЕ И ТЕХНИЧКИХ ДОСТИГНУЋА Нови „Корак у будућност”
  • ЕНРИКО ВЕРДОША, ЧЛАН ИЗВРШНОГ ОДБОРА УНИКРЕДИТ БАНКЕ СРБИЈА, ЗАДУЖЕН ЗА СЕКТОР КОРПОРАТИВНОГ И ИНВЕСТИЦИОНОГ БАНКАРСТВА Повољни кредити за инвестиције и обртна средства
  • ДОМАЋА КОМПАНИЈА – ЛИДЕР У ПРОИЗВОДЊИ КАНЦЕЛАРИЈСКОГ НАМЕШТАЈА Две и по деценије „Ктитора“
  • УРУЧЕНА ВИРТУС ПРИЗНАЊА ЗА ФИЛАНТРОПИЈУ Национална награда за Хемофарм
  • ЕРИК РИС: ЛИН СТАРТ-АП (10) Значај пословне стратегије
  • Следећи број Економетра излази 5. маја 2015.
Podelite ovaj tekst: