EBRD nastavlja da finansira i realizuje projekte na Zapadnom Balkanu, ali jedna od najvažnijih oblasti u kojoj Srbija i druge zemlje ovog regiona treba da napreduju jeste – upravljanje, i javno i korporativno. Poboljšano upravljanje državnim preduzećima moglo bi značajno doprineti ekonomskom rastu, povećavajući BDP čak do dva odsto, prema proceni MMF-a. Takav napredak, uz ostale reforme, može da podstakne privredni rast u dužem roku i ublaži negativne posledice pandemije

Srbija bi mogla biti među manje pogođenim zemljama Zapadnog Balkana i Evrope, sa očekivanim padom BDP-a od 3,5 odsto u 2020. godini i skokom od šest procenata u 2021. godini. To bi moglo da se dogodi zato što je Srbija vanredne mere za zaustavljanje širenja virusa covid-19 uvela relativno rano, što su preduzete stroge mere socijalnog distanciranja, a usledilo je i ublažavanje širenja virusa. Međutim, da bi se te projekcije kretanja nivoa BDP-a za ovu i sledeću godinu ostvarile, važna pretpostavka je da ne bude drugog talasa pandemije.”

Ovako je Peter Tabak, pomoćni direktor i vodeći regionalni ekonomista u Sektoru za ekonomiju, politiku i upravljanje Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), odgovorio na naše pitanje o tome kako će ekonomija i privreda Srbije proći kroz pandemijsku krizu. U ekskluzivnom intervjuu za Magazin Biznis, Peter Tabak govori o posledicama “korona krize” na ekonomije Zapadnog Balkana, o reformama koje je potrebno nastaviti, o značaju regionalnog povezivanja i perspektivama za članstvo u EU, o planovima EBRD za dalje investiranje u Srbiju i region i naglašava:

– Svaka kriza, pa i ova, jeste i pretnja i prilika: od zemalja Zapadnog Balkana zavisi koja će strana dominirati, ističe Tabak.

• Kakav će ekonomski udarac pretrpeti države Zapadnog Balkana od pandemijske krize, u poređenju sa razvijenim državama centralne Evrope?

– Prema našoj prognozi, Zapadni Balkan kao region mogao bi da bude u sličnoj meri pogođen kao i centralna Evropa i baltičke zemlje, odnosno slično kao i zemlje jugoistočne Evrope, članice Evropske unije. Naime, za Zapadni Balkan moguć je pad BDP-a od 4,8 procenata u 2020. godini, u zemljama centralne Evrope i Baltika BDP može pasti za 4,3 procenta, dok je u zemljama EU jugoistočne Evrope – Bugarska, Kipar, Grčka i Rumunija – moguć pad od 4,8 odsto. Ipak, mogu postojati značajne razlike među pojedinim zemljama: dok bi Albanija i Crna Gora mogle biti jače pogođene zbog velike zavisnosti od turizma, dotle Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Srbija, koje imaju razvijeniju industriju, mogu trpeti nešto manji negativan uticaj. Uticaj na Srbiju i dve pomenute susedne zemlje mogao bi prvenstveno doći od poremećaja u globalnim lancima snabdevanja. Ali, u svim zemljama će se snažno negativno osetiti posledice “lock-down”-a (ograničavanja kretanja), odnosno zaustavljenog rada u uslovima pandemije, kada su mnoge uslužne delatnosti stale.

Opširnije u štampanom izdanju

---

U ovom broju još i …

• PRIVREDNA KOMORA SRBIJE PRUŽA PODRŠKU DOMAĆIM PROIZVODIMA, PROIZVOĐAČIMA I POTROŠAČIMA KROZ NOVI PROJEKAT: Budimo „Čuvarkuće“
• NIS NASTAVLJA SA ULAGANJIMA U KLJUČNE PROJEKTE: Odlučan i brz odgovor na krizu
• DRAGOCENA PODRŠKA PREDUZETNIŠTVU I INOVACIJAMA: Dva miliona dinara za digitalne projekte
• KOMPANIJA „JADRAN“ OBELEŽAVA 70 GODINA OD OSNIVANJA: Graditelji novih dimenzija
• VLADA SRBIJE PROPISALA POMERANJE ROKOVA ZA SASTAVLJANJE I DOSTAVLJANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA: Usklađivanje sa Zakonom o računovodstvu po novim pravilima
• IZ BANKARSKOG UGLA: Banca Intesa ima odgovornost da učestvuje u oporavku ekonomije
• U FOKUSU – BANKARSTVO I FINANSIJE
• BIZNIS DODATAK – HUMANOST U VREME KORONE
• EKSPANZIJA ONLAJN VIDEO PLATFORMI ZA VREME PANDEMIJE: Stotine miliona ljudi na web sastancima
• TV SLIKE I PRILIKE: Udar na najvoljeniju kćerku srpske lirike
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. jula 2020.