Небојша Вучковић из Тополе са 70 кошница остварио 1.700 килограма меда прошле године, а у овој само 1.300 килограма. Субвенције за пчеларе у Србији неопходне, али их нема ни у најави. Тржиште меда несређено, фалсификовани мед се, нажалост, налази чак и у неким тржним центрима

Низ околности утицао је на то да се Небојша Вучковић, отац двоје деце (син Момчило је дипломирао на ДИФ-у, ћерка Марија је професорка са завршеним Филолошким факултетом), професионално посвети пчеларству. Небојша је по занимању металуршки техничар. Давне 1974. из Лепосавића се преселио у Тополу, засновао породицу у тада перспективној Ливници. Прошле године, нажалост, заједно са осталим радницима у Ливници остао је без посла, услед лоше приватизације и већ пословичног „бекства“ власника (у овом случају Словенаца), који нису испунили обавезе из купопродајног уговора.

Пчеларство, племенит, одговоран и захтеван посао, постао је тако и главни извор прихода четворочлане породице Вучковић. Небојша је, као реномирани пчелар већ пуне две деценије, изабран за председника Удружења пчелара „Матица“, које окупља 35 чланова. Супруга Оливера помаже му у свим пословима, често веома сложеним, и најбоља је сарадница главног мајстора и заљубљеника у рад са пчелама, произвођача једне од најздравијих намирница у људској исхрани.

Небојша Вучковић је још као дечак био опседнут пчелама, које су, како каже, „најорганизованије друштво“ живих бића на нашој планети. О томе прича:

– Не могу да опишем колику радост осећам радећи многе захтевне послове око пчела. За такве послове неопходни су знање, педантност, стрпљење и, разумљиво, љубав. Још као дечак, у селу Гњеждање крај Лепосавића, у коме моји родитељи и данас живе, био сам срећан кад би ме врсни пчелар Милош Гикић позвао да му помажем и да учим „занат“. Најсрећнији сам био кад ми је на крају „стажирања“ (пчелари се не плаћају новцем) поклонио три роја пчела као награду за мој предани рад.

Опширније у штампаном издању