ПЧЕЛАРСТВО И ПРОНАЛАЗАШТВО НЕ ПОЗНАЈУ ГОДИНЕ: Трага за бољим решењима и у десетој деценији живота

Радосав Маленовић има 92 године али не престаје да усавршава модел кавеза за пчеле-матице који је осмислио бавећи се пчеларством читавог живота. Још је Ајнштајн рекао да ако нестану пчеле, после четири године нестаје човек, подсећа овај агилни дека

Активан пчелар: Радосав Маленовић на једној од промоција

Посматрајући пчелу матицу која је вођа, душа и мајка једног пчелињег друштва, осмислио је посебан кавез за пренос и размножавање. Матица после оплодње с трутом полаже јаја/ларве и потом се после три недеље рађају нове пчеле. Одгајити их – јако је тешко. А управо од особина матице зависи читава кошница, објашњава дека Радосав.

Да би своју замисао реализовао, користио је моделе попут Јентеровог кавеза, који омогућава да се ларве пчеле пресађују без додиривања. Ипак, овај Јагодинац иноватор, најпре је за себе, а потом и за друге, конструисао аутентичан и бољи кавез. Данас, на пример, уместо пластике ставља притке бамбуса и допушта да пчеле уз њега стварају саће. Тако се прави природно окружење, па могу да положе више до 100 ларви. У његовим кавезима са пчелињим лепком матице су продуктивне више година.

За изум је добио силна признања, дипломе, плакете од удружења пчелара, Ветеринарског факултета, пољопривредних института…

У телефонском разговору који смо водили са деком Радосавом крајем новембра, није успео многих признања ни да се сети, јер их је било много. Нажалост, изум није патентирао у Заводу за интелектуалну својину. Али, његова велика сатисфакција је то што су му колеге пчелари из свих делова Србије, Македоније, Хрватске, Аустрије, потврдили да су у његовом кавезу узгајали квалитетне матице.

Ових дана размишља о новом побољшању и како да помогне да се млади заинтересују за пчеларски посао.

– Могу да пренесем шта знам, па они нека уче друге. Важно је да сачувамо наше аутохтоне пчеле. Америка и Бразил су увозили матице, па су добили болесне пчеле.

Последњих година има једну до две кошнице. Помаже му супруга Круна. Не мирује у идејама. Мота му се по глави да осмисли електронско управљање грејања зими и хлађења лети у кошницама. Двојици синова пренео је „тајне пчеларства“, али су обојица изабрали музичке професионалне путеве. Једног сина је врхунско свирање хармонике одвело у Аустралију, док је други професор музике у Јагодини.

Опширније у штампаном издању


У овом броју још и …

  • ОДГОВОР НА ИЗАЗОВЕ У 2020. И ОЧЕКИВАЊА ОД 2021. ГОДИНЕ
  • ПКС ПРУЖА СНАЖНУ ПОДРШКУ МЕЂУНАРОДНОЈ ПОСЛОВНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ: Интереси су нам заједнички у борби против корона вируса
  • СТРАНИХ ТУРИСТА ЈЕ БИЛО МАЊЕ, АЛИ СУ СРБИ КУПОВАЛИ ВИШЕ: Од јануара до октобра број ноћења страних туриста мањи за 68 одсто
  • БУЏЕТИ ВИШЕ ОД 90 ГРАДОВА И ОПШТИНА ДОСТУПНИ У ФОРМАТУ ОТВОРЕНИХ ПОДАТАКА: Погледајте како новац троше локалне самоуправе
  • ИСТРАЖИВАЊЕ КОМПАНИЈЕ DELOITTE О УТИЦАЈУ ПАНДЕМИЈЕ COVID-19 НА ЗАПОСЛЕНЕ ЖЕНЕ: Највећи данак пандемији су платиле запослене жене
  • Следећи број Економетра излази 9. фебруара 2021.
Podelite ovaj tekst: