После неколико година приватне трговине, Ваљевац Александар Радовановић, некадашњи балистичар у „Крушику“, определио се за производњу меда и свега што се од меда прави

Да није било НАТО бомбардовања у коме је прилично пострадао ваљевски „Крушик“, да цифра од 10.500 радника није сведена на петину, Александар Радовановић би и данас био тамо запослени балистичар који се, зарад здравља и кондиције, у слободно време бави каратеом. Али догодило се што се догодило, он је остао без посла и силом прилика се прихватио трговине, истовремено се помало бавећи и пчеларством. Тако је било све до прошле године када је схватио да не може да седи „на две столице“, па је баталио оно што му је иначе низбрдо пошло зарад природног врцаног меда од којег у будућности планира да живи и издржава породицу.

Најпрецизније речено, Радовановић се тренутно налази у транзицији: трговац више није, а у производњи меда и пчелињих производа још је аматер, пошто професионалац мора да има најмање 200 кошница па навише. Он за сада има 126, али је недавно за други камион спремио још 54, дакле шири се и приближава граничном броју. Осећа се да је пун енергије, а види се да је добро расположен, бар је такав био када смо га срели у новосадском Спенсу, на манифестацији „Дани пролећа“.

Све своје производе који су привлачили пажњу врло декоративном амбалажом изложио је на за њега препознатљивим запрежним колима, па да нам их представи: Имам мед ливадски, липов, багремов, воћни, помало и од сунцокрета и уљане репице. Ту су, затим, мешавине меда, прополиса, млеча и полена за јачање имунитета, а посебно су интересантни мед са сусамом обогаћен калцијумом, мед са зеленим орашчићима за штитасту жлезду и мед са саћем. Почасно место у асортиману заузима мој стратешки производ за који сам лане на Сајму хортикултуре и туризма у Новом Саду добио Златну медаљу, а то је сушено кандирано воће у багремовом меду. Погодан је зато што је најпрозирнији и најдуже остаје у некристалисаном стању.

Заиста делују врло импресивно те украсне тегле, разних величина и облика, уз чије су зидове приљубљене домаће и егзотичне воћке: сува шљива, орах, кикирики, лешник, папаја, сува банана, смоква. И пре него што се проба, јасно је да је то врло укусна енергетска бомба. На Радовановићевим запрежним колима су и обавезни медењаци, као и ракија медовача у класичним, али и украсним увозним флашама у облику трубе, крста, певца, пушке, лопте…

Као бивши спортиста, наш новопечени пчелар не пуши а ракију попије само да наздрави, али тврди да од ове његове глава не може да заболи чак ни оне који воле мало више да потегну. Квалитетна је и природна, нема лажи, нема преваре. На крају крајева, он има одређени педигре у производњи меда, пошто је његов деда имао кошнице, па је од малих ногу навикао да ујутру узме бар кашичицу. И данас му је то обичај, с тим што најчешће користи комбинацију меда, прополиса и полена.

– Па, може од меда да се живи. Може, чак доста пристојно – закључује наш саговорник. – Али морате да имате доста кошница, често да се селите камионима и да редовно излазите на све сајмове где се појављују пчелари. То јесте мукотрпан посао, каже се да је свима мед сладак само је пчеларима горак, али ако се човек максимално томе посвети и ако се често сели, имаће здраве кошнице и велику количину меда, па ће моћи добро и да калкулише.