Piše: Ruža Ćirković

Stalno parafraziram jednog našeg kolegu, ne bih menjala ovaj posao ni za koji drugi na svetu. Ne može se to u novinama prepričati, šta sve mi znamo i vidimo. Naročito mi na pamet pada taj citat kad na TV-ekranima počnu da defiluju vajni rukovodioci firmi koje su načisto ogrbavile pod gubicima, pa kad stanu da nas savetuju kako da se, koliko sutra, i mi, koji već nismo, domognemo jedne takve firme i koliko prekosutra ostanemo bez posla. Sve savetnici opšte gubitničke prakse, za primer. Što gubici veći, to njima veće plate. I kuće. Džipove da im ne pominjem. Sića.

A i ne nerviraju me toliko oni koliko ovi naši mediji. Pošandrcali načisto za tim gubitnicima.

Dreka koju su nedavno nadali sindikalci Jata, kad su navodno otkrili kako je njihovo rukovodstvo umnožilo svoje plate, podsetila me je na jednu lepu, stručnu, ali svejedno uzaludnu praksu nemačkog magazina Menadžer. Taj list je angažovao priznatog stručnjaka za finansije i plate, profesora Univerziteta u Haleu Rajnharta Šmita i već pet godina zaredom izračunava koliko su glavni šefovi 30 koncerna što čine nemački berzanski indeks Dax, zaslužili svoje milionske plate. Na osnovu dostupnih godišnjih izveštaja firmi, a tamo gde dostupnih podataka nema na osnovu uverljivih procena, list izračunava takozvani Pay for Performance Indikator. Do ovog standarda se dolazi dovođenjem u vezu godišnje plate (bez akcijskih opcija) glavnog šefa sa stopom profita (profit u odnosu na vlastiti kapital) i procentom rasta vrednosti akcija firme kojom upravlja.

Banke kroje indeks

Zanimljivo je primetiti da među 15 hartija koje čine BELEX15 dominiraju banke – čak njih šest, dok među 30 hartija koje kroje nemački indeks Dax tek su tri banke.

BELEX15

Komercijalna banka               
AIK banka Niš                   
Agrobanka Beograd               
Univerzal banka Beograd           
Energoprojekt a.d. Beograd          
Jubmes banka Beograd             
Metalac Gornji Milanovac          
Soja Protein Bečej                
Čačanska banka Čačak         
Tigar Pirot
Progres Beograd
Alfa plam Vranje
Bambi Požarevac
Tehnogas Beograd
Imlek Beograd

DAX-30

Dojče berza, Continental, Dojče pošta, MAN, Altana, Adidas-Salomon, Henkel, Hypo Real Estate, RWE, Bayer, BASF, E.on, SAP, Commerzbank, Schering, FMC, Linde, Dojče banka, BMW, Lufthansa, Tui, Metro, Muenchener, Rueck, ThzssenKrupp, Dojče Telekom, Alliany, Volkswagen, Siemens, Daimler Chrysler, Infineon

Za 2005. godinu, prema toj računici, od 30 nemačkih džinova, najveću je platu imao prvi čovek Dojče banke Jozef Akerman (11,9 miliona evra za godinu), ali uz stopu profita od 3,9 odsto i rast vrednosti akcija od 20,2 odsto zaslužio je Pay for Performance Indikator od samo 33,1. Ipak, daleko od toga da je u posmatranoj godini Dojče banka bila ta koja je najviše preplatila svog šefa. Volfgang Cibert, šef firme Infineon, dobio je Pay for Performance Indikator NULA. Njegova je plata ispod proseka jednog Dax šefa (3,8 miliona evra godišnje), ali uz pad profita od 21 odsto i pad vrednosti akcije firme od 18,3 odsto ni tih 2,473 miliona evra nije zaslužio. Na čelu liste nalazi se šef Dojče berze Reto Francioni koji je svoju skromnu platu od 1,329 miliona evra za 2005. godinu zaslužio stopom profita od 8,4 odsto i rastom akcija Dojče berze od 88,2 odsto. Mada je, i pored velike političke podrške sa svih strana, propao u pokušaju da preuzme Euronext berzu, Francioni i svetske rejting agencije utrkuju se u procenama o daljem rastu vrednosti Dojče berze koja, međutim, još zaostaje za berzama u Parizu i Londonu, kao što i prosečne plate nemačkih menadžera značajno zaostaju za platama njihovih evropskih kolega jer su ovi poslednji na čelu, po tvrdnji nemačkih ekonomskih časopisa, profitabilnijih pandana.

Ali, da se vratimo temi. Ovo ocenjivanje je, kao što rekoh, lepo, stručno i uzaludno. I u Nemačkoj. Jer, nemački akcionari nisu mnogo samosvesniji od naših medija. Oni godinama često “staljinističkom većinom” od 103 odsto izglasavaju sve veće i veće bonuse menadžerima svojih firmi i kad za to nema osnova u njihovim rezultatima. Kad su skupštine akcionara Hypo Real Estate i Pume odlučile da odbiju bonus-programe svojih menadžera, mediji su to zabeležili kao kuriozitet.

Plate se kod nas kriju kao zmija noge. Čak je i guverner NBS Radovan Jelašić pri stupanju na dužnost obećao da će javnost držati u kursu sa svojom platom, ali posle se sa tom idejom, prema njegovim rečima, nije složio MMF. Međutim, koliko ja znam, guverner bi se možda i postideo pred nekim platama sa početka teksta. Posebno bi bilo zanimljivo videti Pay for Performance Indikator za 15 firmi listiranih na Beogradskoj berzi čije se hartije smatraju najlikvidnijim i koje čine indeks BELEX15. Teško je i zamisliti da bi se neko upustio u analizu okolnosti koje su dovele do enormnog rasta vrednosti nekih od naših akcija i odmeravanja koliko su tome doprinele tek okolnosti, a koliko sposobnosti menadžmenta. Tek, zanimljivo je primetiti da među 15 hartija koje čine BELEX15 dominiraju banke – čak njih šest, dok među 30 hartija koje kroje nemački indeks Dax tek su tri banke. Navodim vam naše uzdanice i njihove nemačke, recimo, pandane. Uporedite li samo stopu rasta vrednosti akcija naših i nemačkih banaka, onako naslepo, videćete da nema te plate koju top-menadžment u našem bankarstvu nije “zaslužio”.