Један од облика српског туризма који гарантује извеснију будућност засигурно je сеоски, односно еко-туризам

Поједине регије, као што је ваљевски крај, конкретно показују да је вредело убеђивати се и исцрпљивати у причама о значају сеоског туризма за укупни економски развој Србије.Захваљујући агилности инжењера шумарства Драгићу Томићу, челним људима “Ваљево-туриста” и интересној организацији Друштву за проучавање лековитог биља, пре тачно годину дана у селу Лелићу код Ваљева, одржана је оснивачка скупштина Удружења сеоских домаћина овог краја, са намером да се из венца ваљевских планина “ископа” драгуљ звани сеоски туризам. Организатори овог пројекта “заиграли” су у старту на кар- ту српског ината одабравши слоган: “Ако је он, и ја ћу” знајући добро за комшијски здрави ривалитет када је у питању било која врста посла која доноси зараду

Посао без ризика

Већина људи који су остали у педесетак ваљевских села има вишак стамбеног простора. То су такозвани објекти за „приказивање” комшијама и пријатељима у које се залази само у време слава или свадбарских свечаности. Ми смо учинили све да такве власнике убедимо да их „упосле”. За кратко време више од сто домаћина из овог краја схватило је шта ће тиме добити.

Задовољство је што су међу првима то прихватили млађи људи увидевши да је то добра прилика за допунски, али и основни бизнис. Схватили су да у овом послу нема великог ризика, односно да се на врло непосредан начин врши директна размена услуга и новца. Тамо где се припремају четири оброка није никакво оптерећење сервирати још толико уз вишеструку ко- рист и задовољство. Са друге стране, овакве околности подстичу сеоске домаћине да појачају производњу хране чији је пласман најисплативији управо када се на лицу места, односно у кући сервира гостима – објашњава Томић.

Неко ће рећи, додаје наш саговорник, да није све у храни и да људи не долазе на одмор ради „обнављања” калорија. Међутим, здравој храни нема приговора, али у селима подно Повлена, Маљена, Медведника, Сувобора и Јабланика постоје и други бројни изазови за активан и релаксирајући одмор.
Ту су нетакнута природа, чист ваздух, вода, амбијент без трке и буке и, надасве, гостопримство домаћина.

Када смо снимали терен и категоризовали објекте, показало се да је стање толико добро да је само требало проветрити куће, очистити паучину и гостима пожелети добродошлицу.
Бранко Ракић, из засеока Малетић код Ваљевске Каменице, још пре пет година је препознао о чему се ради. За своје дрвене хацијенде, комбинацију древног и савременог, као и однос према гостима, добио је европски сертификат за бављење овим послом. У једној тури може да прими и до 20 гостију које опслужује цела његова породица. Гости немају времена за досаду, јер ако не знају шта да чине нуди им се припремање зимнице од плодова са домаћинових њива и воћњака, обила- зак околних историјских знаменитости, а ако су расположени, могу се укључити у трагање за најскупљим гљивама – тартуфима.