По хиљадугодишњој традицији, без хемикалија и пестицида, на југу Србије почела производња кинеског поврћа али и парадајза, краставаца, паприке…

Почетком ове године у маркетима широм Србије нашло се рано поврће које су поред обала Јужне Мораве произвели – Кинези. Како за Економетар каже Хуа Ли Шенг, управник имања у Печењевцу код Лесковца, реч је о изузетно здравој и квалитетној производњи кинеског поврћа јуци, шиице, јунеце, али и парадајза, краставца, паприке и другог поврћа, по хиљадугодишњој кинеској традицији.

Наиме, када је током лета Хуа Ли Шенг за производњу кинеског поврћа закупио око три хектара плодне оранице бившег ДП „Пољопривреда“ у Печењевцу, недалеко од обала Јужне Мораве и Јабланице код Лесковца, чувени произвођачи поврћа са овог подручја љубоморно и сумњичаво су вртели главом. Међутим, видевши да у сезони „пикирања“ расада у фолијама (стакленицима) и расађивања на отвореном ништа не ради, чувени „паприкари“ су одахнули, јер су се надали да неће бити конкуренције које су се плашили.

Древно знање

Користећи сламу, блато и древно знање о гајењу биљака, Кинези су у лесковачком крају показали да нису само добри трговци већ и успешни пољопривредници. У два пластеника, који се простиру на девет ари, успели су да за само шест месеци “скину” трећу бербу. За двадесетак кинеских становника необичне плантаже на периферији Печењевца, сваки сунчани дан је празник. Без видљивих трагова замора, свакодневно од шест изјутра до шест поподне, отимају живот од временских (не)прилика и готово безвредне земље четврте класе.
– Заиста нема никакве посебне технологије. Као што видите, све је у слами и блату, који служе као изолатори топлоте. Искористили смо старе водоводне цеви и направили систем за догревање, уколико драстично падну температуре. Највеће улагање је људски рад, а знамо да је он у Србији јефтин, па ето прилике да свако домаћинство у овом крају буде упослено – појашњава нам увозну технологију са Далеког истока Слободан Виденовић, једини Србин који за сада ради на “фарми”. Он не зна кинески, нити његови послодавци Хуан Ли Шенг и Џо Ви Џин знају српски. То, очигледно, није препрека да посао тече без проблема.
Хуа Ли Шенг на лошем српском језику објашњава да поруџбине стижу са свих страна, па ће проширити бизнис на још 20 пластеника.

– Наш мото је да уз што мање улагања, без икаквих хемикалија и додатака, стално производимо здраву храну која, како смо видели, недостаје на овом тржишту. Значи, да је реч о изузетно здравој храни богатој витаминима и минералима. За ту прилику градимо традиционалне „зелене куће“ за производњу поврћа, које је прави извор здравља и штити организам од разних болести. Користимо наше квалитетно семе и хиљадугодишњу традицију у производњи поврћа, каже господин Хуа Ли Шенг и додаје да су специјално за ову производњу дошли повртари из Кине.

Опширније у штампаном издању