У ПОСЕТИ ПОРОДИЦИ РАДИН У СТАПАРУ, КОД СОМБОРА: Парадајз из водене баште је будућност повртарства

Аквапонија је затворен систем кружења азота, где риба ђубри биљку преко воде која се допрема у шљунак у коме расте, а биљка филтрира воду за рибу. У аквапонији су три пута већи приноси, док је раст биљака чак шест пута бржи. На малом простору може да се добије велика количина поврћа, воћа и рибе

Срђан и Весна Радин у свом дворишту са децом: Огњен (9), Илија (5), Андрија (3) и малена Ирина од шест месеци

Срђан Радин и његова супруга Весна живе са четворо деце у Стапару, код Сомбора, и без земље, само на води и шљунку, на малом простору, годишње произведу две-три тоне парадајза, а уз то и нешто краставаца, патлиџана и јагода. Све се дешава у дворишту куће, а почиње гајењем рибе у великим четвороугаоним посудама. Рибе и гајење поврћа је повезано једно са другим захваљујући успостављеном систему аквапоније, за сада једином оваквом на Балкану. Овај метод Срђан је годинама усавршавао и прилагођавао док није почео да добија солидне приносе. Комплетна производња је на само 168 квадрата пластеника.

Екипа магазина Економетар посетила је домаћинство породице Радин половином септембра и уверила се како је сваки педаљ земље у њиховом дворишту искоришћен за „водену башту“. Све функционише у два пластеника и три базена са рибом. Срђан и његова супруга Весна свакодневно су ангажовани, па ни резултати не мањкају. У браку су десет година, а заједно шеснаест. Он има 37 година, она 32 и створили су сложну породицу коју чине синови Огњен (9), Илија (5), Андрија (3) и малена Ирина од шест месеци.

Срђан Радин: Приоритет производње – здрав и квалитетан производ

– Аквапонија је урбана прича, захваљујући којој на малом простору може да се добије велика количина поврћа, воћа и рибе. За њу сам се заинтересовао трагајући за начином како да за породицу обезбедим свеже, здраво и квалитетно поврће и рибу. Истраживао сам доста на интернету и пронашао оно што ме је занимало – аквапониjу и тако упознао чаробан свет микроорганизама, биљака и риба, каже Срђан који је по струци информатичар и ради у локалном МУП-у на одржавању рачунара, док слободно време користи да усавршава систем аквапоније, али и да га изграђује у комерцијалне сврхе.

Захваљујући његовој „воденој башти“ сада његова породица, па и цео Стапар, могу да конзумирају поврће и воће које има најприроднији могући укус. Органскије од органског, како каже сликовито Срђан.

– Једна бака од 90 година из Стапара је моја „диплома“. Она 20 година није изашла из куће, мислим да ни не зна да пластеници постоје. У сезони воли да једе парадајз, па су јој рођаци рекли за наш и донели јој. Када га је пробала питала је ко прави овакав парадајз чији је укус као онај
који је јела као дете, каже Срђан.

Лично смо се уверили да је тако. Чери парадајз је слађи него иначе и хрскавији. Исто је и са парадајзом и паприком. Све “пуца” од укуса, мириса и свежине.

Срђан са великим ентузијазмом преноси своја сазнања о аквапонији, и истиче да би желео да се што више људи бави овим послом.

На само 168 квадрата пластеника аквапоније настају тоне парадајза

– Аквапонија је алтернатива конвенционалном баштованству и може да буде његова будућност. Укратко, она представља затворен систем кружења азота, где риба и биљке живе у једној истој води која се не мења. Риба ђубри биљку преко воде која се допрема у шљунак у коме расте, а биљка филтрира воду за рибу. Нигде нема земље, већ је то шљунак, а у њему се бактериолошке операције одлично изводе. Аквапонија користи 90 одсто мање воде у односу на конвенционалан начин узгајања усева, тако што се хранљиве материје из воде рециклирају у затвореном кругу и штеде воду. Једина енергија која се троши је електрична, каже наш саговорник и наглашава:

– У аквапонији када успоставите систем, већ прве године, у року од месец дана, имате читаву биологију која је успостављена као нови систем. Она обезбеђује три пута веће приносе и до чак шест пута бржи раст биљака. Годинама је све здравија, отпорнија и јача, указује Срђан.

Како се одлучио да ради нешто што је у Србији непознат систем узгоја? Када су се уселили у кућу, имао је жељу да узгаја јапанске шаране, па је фебруара 2014. у дворишту направио базен за рибе. И одмах, у самом старту изазов – филтрација. Истражујући како да исфилтрира воду за рибе, пронашао је читав свет аквапоније у који се, проучавајући га, заљубио.

Опширније у штампаном издању


У овом броју још и …

  • ФОНДАЦИЈА РНИДС О САЈБЕР БЕЗБЕДНОСТИ: ДИГИТАЛНО БОЈНО ПОЉЕ: Едукација кључна за безбедност на интернету
  • УТИЦАЈ ДИГИТАЛНИХ СЕРВИСА НА ПОБОЉШАЊЕ УСЛУГА: Moбилнa aпликaциja Уникрeдит бaнкe зa правна лица
  • ПРОБЛЕМИ ОРГАНИЗОВАНОГ ОДВОЂЕЊА ОТПАДНИХ ВОДА СЕОСКИХ НАСЕЉА У СРБИЈИ: Само осам одсто сеоских домаћинстава има прикључак на јавну канализацију
  • Следећи број Економетра излази 10. децембра 2019.
Podelite ovaj tekst: