Princip rada ekspres lonca pronašao je francuski fizičar Denis Papen još 1679. godine. Zato je i nazvan Papenov lonac (poklopac se učvršćuje zavrtnjima a hrana u njemu se kuva pod pritiskom). Namirnice se brzo kuvaju na pari i zadržavaju sve hranljive sastojke. Lonac ima sigurnosni ventil da ne bi došlo do prevelikog pritiska.

I dok je Papen razmišljao još pre 330 godina kako da ubrza kvalitetno kuvanje, kod nas se krčkao Bosanski lonac. Autor tog pronalaska je anoniman a princip je obrnut – sporo i dugo kuvanje a može i da se otklopi da se vidi kako krčka.

Do dana današnjeg kod nas egzistiraju i Papenov i Bosanski lonac, što bi moglo da izgleda ovako.

„Srbija je naša uspešna poslovna priča. Nema sličnog slučaja. Za pet godina povećali smo kapital deset puta. Prvi smo došli u Srbiju posle promena 2000. godine, što znači da smo imali poverenja u budućnost zemlje koja je temelj razvoja čitave regije. U istoriji se to pokazalo kao tačno“, kaže Herbert Stepic, predsednik Upravnog odbora austrijske banke Rajfajzen Internacional.

Na drugom kraju sveta, u Saudijskoj Arabiji, program menadžer poznate američke građevinske kompanije Behtel je dr Đorđe Dinić, Beograđanin. Tokom prošle decenije je sa Behtelom radio u Velikoj Britaniji, Grčkoj i Indiji. Dinić je završio Građevinski fakultet u Beogradu a potom magistrirao i doktorirao na Imperial koledžu u Londonu. Ekskluzivno za Magazin Biznis otkriva da je Al Džubail, grad na istočnoj obali Saudijske Arabije, u Persijskom zalivu, najveći industrijski centar ikada do sada podignut u svetu! Vrednost do sada uloženih investicija od strane države i privatnih firmi iznosi 71 milijardu dolara, a u toku su novi projekti u koje će biti uloženo još oko 115 milijardi dolara.

A za Srbiju su, kako kaže Andrej Nikolajevič Hripunov, šef Trgovinskog predstavništva ambasade Ruske Federacije, prošla vremena kada se trgovina sa Rusijom obavljala tako što se kamion robe menjao za kamion para. „Situacija se od devedesetih godina mnogo promenila, svi makroekonomski pokazatelji su u porastu, ruska privreda je sada razvijena i tržišna, firme iz svih zemalja sveta posluju i vlada žestoka konkurencija“, objašnjava Hripunov, za Magazin Biznis.

Uprkos Sporazumu o slobodnoj trgovini, kada se zaviri u tabele sa uvozom i izvozom, vidi se da Srbija ima veliki spoljnotrgovinski deficit. „Odugovlačenje je ovde, izgleda, deo poslovnog ponašanja. U bilo kojoj demokratskoj državi, bez obzira na to što ima sukoba mišljenja i smena vlasti, postoji određeni kontinuitet u poslu. Rusija ima strpljenja da čeka, ali nijedno strpljenje ne traje beskonačno“, kazao je Hripunov.

Pa kad smo već kod deficita u spoljnotrgovinskoj razmeni, u prva dva meseca 2008. godine izvezeno je 39,8 odsto više robe u odnosu na isti period prošle godine, dok je uvoz bio čak 44,9 odsto veći, što je Srbiji donelo deficit na startu ove godine od 1,2 milijarde evra. To je za 32,8 odsto više u odnosu na isti period 2007. godine, a ako se taj tempo nastavi, ove godine nam sledi novi rekord – spoljnotrgovinski deficit oko 12 milijardi dolara.

Ali, nije baš sve tako crno. Bankari i „kartičari“ nas i dalje vole. „Banke u Srbiji zainteresovane su za primenu takozvane ’pej pas’ tehnologije, novog načina beskontaktnog plaćanja, bez ukucavanja pin koda i potpisivanja računa“, otkriva za Magazin Biznis Brajan Moris, menadžer za razvoj poslovanja na evropskim tržištima visokog rasta u kompaniji MasterCard. U razvijenim zemljama ovaj način plaćanja (PayPass) polako uzima maha, pa, razume se, ima zainteresovanih i u Srbiji. Ovde je, takođe, sve zastupljenija i internet trgovina i zato Brajan Moris kaže: „Mnogo ste razvijeniji od nekih zemalja kao što je, na primer, Belgija u kojoj ova usluga još ne postoji.“

Ukratko: od Papenovog do Bosanskog lonca, samo je jedan korak. On se, doduše, meri vekovima, ali ga mi preskočimo „očas posla“. Samo zavisi da li umesto Papena uzimamo Bosanski, ili umesto Bosanskog – Papenov. Za nas je to samo pitanje izbora.