Шта је узрок пада цена на берзи, кад је српска економија најбрже растућа у региону, са растом од око седам одсто на годишњем нивоу

У готово свим књигама о економији помиње се „велика економска криза 1929.“ када се десио велики пад берзе од скоро 30 одсто! Тада је велики број инвеститора узимао „маргинске кредите“ и куповао акције на прецењеном тржишту, па када је тржиште почело да пада, банке су позвале инвеститоре да продају своје позиције, што је изазвало поменути пад берзе. Имајући у виду да је индекс Београдске берзе, BELEX 15 од почетка године пао скоро 27 одсто поставља се питање да ли следи нека „велика економска криза“ у Србији? Да ли су инвеститори узимали „маргинске кредите“? Шта је узрок пада цена на берзи, кад је српска економија најбрже растућа у региону, са стопама раста од око седам одсто на годишњем нивоу?

Имајући у виду да ниво БДП још није достигао износ из 1990. године, те да се припремају велики инфраструктурни пројекти, чини се логично да Србија не би требало да уђе у „велику економску кризу“. Потврда тога је и чињеница да су у 2007. години компаније чијим се акцијама тргује на Београдској берзи имале добре пословне резултате, те да планирају повећање производње и продаје у 2008. години.

Са друге стране, поставља се питање да ли су се инвеститори преинвестирали, односно да ли су узимали „маргинске кредите” да би куповали акције и инвестиционе јединице? Податак да је у Србији инвестирано у инвестиционе фондове око пет евра по глави становника свакако оповргава претходну тезу. У земљама у региону просечан становник има уложено између 500 и 1.000 евра у инвестиционе фондове, што говори о будућем потенцијалу наших инвестиционих фондова. За сада нема ни једне банке која активно подржава и пласира „маргинске кредите”, тако да ни ова опасност по финансијско тржиште не постоји.

На крају, шта је узрок пада цена акција на берзи? Једини одговор који преостаје јесте ПАНИКА!!! ПАНИКА!!! ПАНИКА!!! ПАНИКА!!! ПАНИКА!!! ПАНИКА!!! ПАНИКА!!!